Женски покрет

Он ме при растанку загрли. Осећала сам импулс противљења, потребу да га од себе гурнем. Нисам то учинила. Презирала сам саму себе због ове лажи. Јурнула сам y своју собу, бацила ce обучена на постељу и раздерала свој јастук, јер нисам могла плакати... Ишла сам пола ноћи као y грозници горе. доле по соби, од прозора до врата, од врата до прозора. Лупала сам ногама и кршила руке. Ударила сам песницом y једно прозорско окно и ослушкивала звеку разбијених комадића стакла. Тек y зору гласно, без суза, јецање олакша ми страшни терет који ме притискиваше... Од тада су дани прошли. Часови миле поред мене y разјапљеној празнини. Мисли ce преплићу и рију као кртица по целом моме бићу. Георг je невероватно ведар од оне вечери и кас» да je збацио неки терет са себе. Он ништа не зна о рушењу које чини, Ја сам ce повукла од њега, затварам ce пред њим, ја нећу да делим своју невољу с њим. Преводи с немачког Нада Јовановић.

Vera.

142

Женски Покрет