Женски покрет

случајева (швајцарско, норвешко, енглеско и др.). Ова ограничења истраживања очинства правдају ce најпре тиме, што je увек лакше утврдити материнство него очинство такве деце, a и тиме, што би већа слобода истраживања очинства уздрмала стабилност и достојанство брака. Из тог разлога нека законодавства (наше, немачко, норвешко и др.) признају изрично само матери родитељску власт над својим ванбрачним дететом, претпостављајући да такво дете треба да остане код своје матере, јер je увек већа материнска него очинска љубав, и да je оцу понајчешће тешко да таквом детету, и ако гa воли, омогући оно и онакво благостање које оно има код своје матере. Енглези, они увек исти хладни калкулатори, правдају ограничење истраживања очинства, поред осталог, и потребом онемогућавања спекулација на штету богатијих људи. Међутим, већина ових оборљивих претпоставака и аргумената могу ce нападати, јер je y ствари ово: људи, као супериорнији од жена, хтели су на овај начин да ce путем законодавства што лакше извуку од обавеза и од одговорности и да сав терет и све последице ванбрачности свале на жене те ce зато горња оправдања не могу морално одржати. Што ce тиче издржавања и васпитања ванбрачног детета, и то je питање на разне начине решено. Истина, по свима законодавствима, поред матере та дужност пада донекле и на оца ванбрачног детета бар док дете не одрасте али тиме je дато мало задовољења правичности и хуманости, пошто та дужност пада на оца само y случају кад ce очинство ванбр. детета утврди, a међутим видели смо, како су већина закона y томе строги и како нерадо гледају на слободу истраживања очинства. Зато y већини слућајева дужност издржавања ванбр. детета пада на његову матер. И то je, нема сумње, врло груба грешка данашњих законодавстава, која ce осећа нарочито онда, кад je таква мајка сиромашна, што je данас понајчешћи случај. И тако ce може често десити, да јадно и немоћно дете, које je и против своје воље дошло на овај свет, пропадне благодарећи садашњим законодавствима. Па и ако ce очинство утврди, y случају кад га сам отац призна или кад je његово истраживање дозвољено, та очева

4

Правни и етички положај ванбрачне матере и ванбрачног детета

153