Женски покрет

матере, кад decujus не би имао наследника y усходној и нисходној линији. По закону од 1796. г. наследни део ванбрачне деце, ако су отац или мати имали законите деце, достиже половину оног дела који би наследила да су законита. Њима ce, сем тога, признаје и право примања легата који ce не урачунава y наслеђени део, признаје им ce право на ред (rang) и назив наследника и т. д. Али, зато овај закон познаје само један начин установљавања очинства; вољно признање очево. Тако Cambacérès, француски државник из тог доба, каже y свом извештају о предлогу тог закона; „Ми смо против сваке акције, која би имала за циљ да примора појединца да призна за своје неко дете, за које он не мисли да je његово“. По закону од 1804. г. ако отац или мати ванбрачног детета оставе по својој смрти брачне деце, њихово ванбрачно дете наслеђује само 1/3 оног дела који би имало наследити да je брачно. Поклон и легат урачунавају му ce y наслеђени део. Сем тога, оно није могло имати ни државину над заоставштином оца свог ни матере, већ je улазило y ред нередовних наследника. Овај закон дозвољавао je истраживање очинства само y случају отмица и завођења (чл. 840), и тада je мајка добијала извесну накнаду да би дете подигла. По закону од 1912. г. очинство ванбрачног детета може бити судски установљено y овим случајевима: 1) y случају силовања и отмице;, 2) y случају признања или писмена очевог; 3) ако je отац учествовао y издржавању детета као прави, законити отац; 4) y случају завођења, и 5) ако су ванбрачни родитељи живели y ноторном конкубинату y законом одређеном року детињег зачеће. По немачком законодавству, ванбр. дете стоји према својој матери y оном истом правном положају, y коме би било да je брачно. Таквом ce детету одређује старалац који води бригу око његовог издржавања, но дете ce може увек одрећи свог будућег издржавања. Отац je дужан, кад очинство утврди, издржавати своје ванбрачно дете до навршене 16. год.; ако je оно, пак, за рад неспособно, онда доживотно. Сем тога, отац ванбр. детета дужан je накнадити његовој матери и све трошкове око трудноће и порођаја. Само, те су његове дужности условљене скроз чистим и непорочним животом и примерним владањем матере. Од осталих држава Енглеска je прва прописала истра-

Правни и етички положај ванбрачне матере и ванбрачног детета

4

149