Женски покрет

Попут великих река са тихом и глатком површином, а које у својим тамним дубинама скривају велике тајне, док векови причају о трагичним жртвама које су примиле у своја хладна примамљива недра покојна Даринка била је од оних јаких природа, код којих на површину није никад избио ниједан знак њеног тешког унутрашњег стања. Била је увек ведра, насмејана, те и тог кобног дана није се појавио ни најмањи талас узнемирености, који би, ма и из далека, дао наслутити узбуркано душевно спање њено, које је претило катастрофом. Само онај који никад није реч проговорио са милом Даринком, вероваће да је овим показала слабост. Ми који је познајемо, знамо да је ова одлука промишљено донесена, и кад загледамо дубље у њену душу, јасно нам је да је ово морало наступити. Ма колико да је патила; она је увек ћутала, само да другима не би нанела бол, стоички је подносила све што је сналазило, а чаша јада међутим се пунила, и ево најзад и прелила... Као и увек, седећи једна поред друге на часу механике, који је она тако волела, пажљиво смо пратиле предавање нашег омиљеног наставника. Једног момента споменусмо интересантну „линију судбине“ из теорије релативитета. Даринка ми шалећи се нагађала и оцртавала своју, док страшна смрт у исто време цинички се кезећи на њу, замахнула је већ косом да једним замахом ту линију пресече. Универзитетско звоно у тај мах, дајући знак да је час свршен, јечало је као погребно звоно покојној Даринки, на путу у царство заборава, куда је одмах пошла Кроз неколико минута другарица нам је јавила страшан случај. Кад се Даринка освестила, рекла ми је оним својим убедљивим гласом, слог по слог, наглашујући снажно сваку реч, као да је хтела да ми их у душу уреже, тако да не сумњам у њену одлуку: „Ја хоћу да умрем, ја нећу да живим, у свету правде нема“... Нисам имала моћи да је упитам, дубоко сам осетила сву горчину њеног бола, и нисам имала храбрости да је осуђујем. Јест, Даро, у свету правде нема. И као револт оних милиона, који стењу под неправдом људском и неједнакошћу у друштву, попела си се ти на Голготу, бацила свој младалачки

Даринка Петровић

207