Женски покрет

живот културном човечанству у лице, да би та скупоцена жртва принудила друштво на озбиљно размишљање о материјалној беди народних маса. Драга Даро, како си имала снаге да још једном дођеш у своју најмилију учионицу, да погледаш још једном вољена лица, да још једном чујеш наставника, кога си, као и све остале наше наставнике, до обожавања ценила, да седнеш поред нас, дт говориш, да се смејеш, и одједном да одеш као да те је неко отргнуо. Заборавила си на све: на своје толико омиљене предмете, за које си се тако трудила; на своје при атно ћаскање за време одмора; на нас, без којих иначе ниси могла да мирно пратиш предавања, јер си увек осећала празнину кад нас нема; заборавила си на бригу о мастилу и о упијачу, због којих смо се свакодневно, као права деца, пријатно препирале, чији је бољи или чији је лепши; отишла си још једном да обиђеш своје омиљено „tout autour“, како си ти то називала, и више ниси хтела ништа да видиш, зажмурила си и јурил право онамо, куда си ко зна кад наумила. Ретка другарице, ти си нам собом много однела, а ми смо неизмерно с тобом изгубили, изгубили смо племениту другарицу, која је сваком само добро желела, сваког била у стању да расположи, паметно и искрено п саветује, да научи, да пом гне кадгод је требало, па ма колико је жртве стало. Ти си била у стању сваког да утешиш, да одвратиш од очајнички v гестова; подизала си духове, давала си снаге. Нежна и осетљива срца, племенита по души, била си гвоздене воље и несаломљива у од укама,— Била си ретко интелигентна, свестрано образ вана, ти си све гране науке и уметности волела, за матем тику си се са нарочитом љубављу залагала, трудила си се да победиш њене тешкоће, пркосила си јој још из гимназије, и св јом бистрином корачала си увек одлучно напред. Била си нам достојан преставник и понос наш, пуна жив та, жеље за радом, зл доброчинством увек си се примала и заузимала за сва хумана предузећа; ти за то ниси жалила своје скупо време и труд. И ако си ти за своју ретко добру и мученицу мајку ненакнадиви губитак, ови сазнање о твојим собинама нека је утеши, а сећање на то нека јој блажи бол. А как ћ мо те ми заборавити, како ћу те ја прежалити

208

Женски Покрет