Женски покрет

кад без тебе нисам никако могла, јер си ми ти била прави искрени и разумни вођа, саветодавац и утешитељ. Како Ку ја у школи сама седети на нашем омиљеном месту, и с ким ћу од сад дискутовати, онако пријатно, о стварима које се изводе у току часа. Нема те, ужасна празнина поред мене, грозим се и плачем гледајући пресечену немилосрдном руком ону спомињану „линију судбине“, али пресечену само, но не и дефинитивно завршену и испуњену, јер како си ти дубоко веровала у бесмртног Емануела Канта, правда и ако не на земљи, а оно негде на другом месту, мора бити задовољена, а неправда по заслузи кажњена. Са последњим збогом захваљујем ти на пријатељству, и никад те не могу заборавити, мила моја Даринка срце ми се кида за тобом, верна пријатељице, и боли ме што си ме тако нагло оставила, сада кад је кроз месец два дана требало да заједно пређемо још последњу стену, и да слободно запливамо у можда срећнију будућност. Мирно спавај, и остај вечно драга у сећању нашем.

Катарина Костић,

студ. филоз

САРА БЕРНАР

Видела сам је пре две године, када је играла Аталију. Осамдесетогодишња старица, донесена у носиљци на сцену, са лицем које је јасно говорило о свему што је преживела, ипак је била величанствена. Није за њу Едмон Ростан узалуд рекао: „Reine de l’attitude, princesse du geste“. Године су joj избраздале лице, њен глас, чији је звук некад био раван звуку најлепшег звона, био је потамнео и изгубио своју крепкост, али „Reine de l’attitude " осећала се још увек. Њена несавладљива енергија држала ју је усправно, у њеном држању и покретима било је увек снаге, која ју није никако издавала, и њена Аталија била је за све време свирепа и енергична краљица. Било је то заиста ретко уметничко уживање видети ту славну, стару глумицу на бини, осећати како она живи и пати у својој улози, а знате колико година испуњених напором, срећом и несрећом, успехом и борбом, она има за собом. Рођена је 1844. Право име било јој је Rosine Bernard.

5

Даринка Петровић

209