Женски покрет

Gospodnjih Kad crni Fjodor Pavlović baca jedan svetliji trak Kad grdni Fjodor Pavlović ima jednog lepšeg sina I zove ga Aljoša ? Sto je pompa svih apsida Što je blesak svih oltara I svih gotskih nebnica Što je pusta šuma sveća Te gori pod njima, Spram četiri žute sveće oko mrtva kaludjera Što su zvuci svih korala I orgulje svih katedrala Spram lupe jednog belog srca O zemlju? Tu savija svoju iskušeničku šiju Tu na toj zemlji ruskoj Leži prostrto Leži satrto Dete Aljoša Na zemlji leži Iz crne zemlje crvi mu gmižu U srce, Nečiji gresi to glave dižu Do njega, Nečijih sumnja to crvi mu kližu U srce U belo srce Aljoše. O belo je srce Aljoše Bêla tica ranjena I belim krilom Krvavo Lepeće, lepeće, lepeće. O brzi li su ritmi straha I brza li ih lupa stoji

7

Alj o š a

331