Женски покрет
радника, морао ce број радних часова смањити, али y исто време због скупог живота морале су ce и наднице знатно повисити. Услед тога човек je постао данас једна врло скупа радна снага. која ce исплаћује само тако ако ce оно што ce губи y времену и новцу, интенсивношћу и каквоћом рада може накнадити. Питање о што бољем искоришћавању радне снаге постало je данас једно од најважнијих и најпречих друштвених питања. Г. Јовановић je заиста учинио врло добар избор, што je то питање узео као предмет своје докторске тезе. Оно није само важно за. капиталисте и раднике, оно ce тиче свих оних који раде ца које, радове било, било за себе или за друге. Ми сви имамо интереса да свој рад што рациноалније организујемо и да са што мањим; губитком времена и снаге, постигнемо што боље резултате. Г. Јовановић je та питања врло прегледно и доста потпуно разрадио, тако да и они који досад нису y њих били посвећени,, могу с интересом и коришћу читати његову књигу. Оно што највише повећава вредност ове књиге, то je сасвим модерно схватање радничког питања и научна објективност с којом je она рађена. Највећа корист коју ћe лајички читаоци од те књиге имати, биће та што ћe их она навићи да на извесна питања гледају са једне више, пространије, објективније тачке гледишта, но што ce y обичном животу чини. Радничко питање почиње да улази сад y једну нову фазу. Оно ce не сматра више као посебно питање једне класе, него као једно општечовечанско, управо природно питање. Његово решење не налази ce више само y рукама капиталиста или радника, оно je изнесено пред виши један суд: пред суд науке. Данас постоји наука о раду, која ce оснива на биологији., физиологији и психологији, и вероватно je да ћe њени резултата имати неког утицаја на будућу организацију друштва. С разлогом ce верује да ћe радник боље и више радити, ако буде имао јачих побуда за рад. Како радници већином раде највише због зараде, тоје донекле разумљиво, што ce прво покушало да ce са повећавањем материалне награде подстрекну радници на бољи и издашнији рад. И г. Јовановић y првом делу своје књиге изучава и критички пропраћа све начине материалног награђивања. Полазећи од наднице које ce одређују према времену утрошеном на рад, он прелази на модерније начине плаћања, y којима ce не плаћа само време, него и вештина рада. Поред плаћања
292
Женски Покрет
Т