Женски покрет

су и од природе диспониране за проституцију. Ламброзо чувени писацд и раденик на овоме питању рекао je једном приликом: „Велика већина проститутки рођена je за тај позив“. Dr. Gross Ноffinger y својој познатој књизи „Жена као робиња цивилизације“ диже оправдану оптужбу против девојачких родитеља, који удају своје кћери против њене воље. Писац ове књиге оправдава пад оних младих жена чији су бракови склопљени из чистих рачуна оца и младожење a без учешћа љубави девојке која ce удаје. У својим разлагањима D. Hoffinger често ce приближује идејама чувене списатељке Елен Кеј, која каже: „ Љубав je та која чини брак легитимним a не обратно". Сада нам остаје, да још испитамо, где проституција највише напредује и ко сачињава њен гро. D. Hoffinger својом ванредно успелом књигом: „Судбина жене и проститутке" даје нам најбољи одговор; он каже: „Служавке су свагда готова резервна војска проституције, сваког дана регрути иду на своје определење и сваког дана ce ова резерва комплетира сама од себе“. Ова констатапија D. Hoffingera толико je истинита и свима нама београђанкама толико позната да заслужује, да ce њоме мало позабавимо. Зашто су баш служавке те, које морално највише пропадају? Готово све ми сведоци смо њихова блуда, који ce очигледно y нашим кућама проводи. Али, ми смо немоћне, да све то спречимо. „Дозвољавамо да „пријатељи" и „вереници" наших служавки долазе y наше куће, да ce мењају a ми из страха, да не останемо без послуге, жмуримо на оба ока правећи ce да ништа од свега овога не видимо и не чујемо. О правој економској беди ових девојака служавка не може бити ни говора, јер сви ми добро знамо, да су оне својом службом већином добро збринуте. Све имају плату, храну, стан и огрев. Према томе њихов положај je много повољнији од онога једне интелигентне чиновнице или фабричке раднице. Објашњење за овако стање служавке ево. Велики контигенат служавка добијамо са села. Ове девојке долазе y варош обично y најранијој младости. Без икаква васпитања, без трунке животна искуства оне падају y вртлог велике вароши, чија их величина, светлост и раскош очарава и опија. Варош има за њих пуно непознатих чари и лепоте. Овде им све изгледа лепо, добро, велико, вредно пажње и интересовања. Оне верују y све и свакога. Оне сретају на сваком кораку људе младе и старе, који им ce искрено или неискрено удварају и диве њиховој свежини и младости. Притешњене својом службом зависношћу, немању познанства брзо ce прилагођавају и склапају при-

418

Женски Покрет

9 и 10