Женски покрет

je из године у годину и сада незадржано корача кроз све земље. С једне стране оскудица, с друге стране изобиље, руку под руку, помажу, да се женски покрет развије и да несметано пушта све дубље и дубље корен свој. Привредне појаве измениле су из основа данашњи социјални живот; те су промене донеле собом и појаву женскиња које тежи да самостално ради, да привређује, да заради. Жена раденица било је у свима временима; несумњиво да је и потреба за зарадом постојала од увек. Ново је сада само поље рада, оно је веће и пространије; нова је појава женскиња из средине бољега стања, из економских јачих средина, које се до скоро није ни спремало да привређује и заради, које на то није ни упућивано. Велики напредак на пољу индустрије и трговине, повећана индивидуална самосвест, тежња за слободом рада, напредак целокупне духовне културе, све је то изазвало преокрет у положају женскиња. Поред женског рада у кући и у пољу, јавља се прво домаћа индустрија за пијацу; жена ради што кући треба, што преко тога изради носи на пијацу и продаје. Затим долази занатски рад ван куће, рад у мануфактурама и фабрикама. При крају средњега века почиње се оном домаћом индустријом која ћe послужити за прелаз ка великој модерној индустри; у 17. и 18. столећу ова индустрија достиже највећу распрострањеност. То је текстилна индустрија, предење, вежење, ткање и т. д. за што је женска снага баш као створена. Од како су пронађене и примењене машине, женски рад достигао је далеко већи значај. Како је руковање овим машинама просто и лако, то се је појавило у знатном броју нешколовано женскиње и слабије женске снаге, па чак и деца. То је била јевтина снага и као умешнија претпостављана је мушкарцима. Техника напредује, машина се јако примењује и показује силан напредак баш у гранама текстилне индустрије; ручну преслицу, вретено и чунак замењује електрично вретено, електрична стpyja окреће хиљаде, баца чунак, а свим тим управља једна женска рука. Тако жена остаје и даље на послу у коме је дотле занатски запослена била. Техника рада промењена је; употреба водене снаге, парне и електричне снаге тражила је да раденичка снага буде сконцентрисана на једном месту, у већим просторијама, женскиње је изашло из домова и отишло у фабрике.

1 и 2

Жена у трговини

19