Женски покрет

ЖЕНЕ У ЕУРИПИДОВИМ ТРАГЕДИЈАМА

Грчку трагедију скинуо је са идеалних висина, где су је побожно поставили Есхил и Софокле, и ставио је у живот најмлађи од трагичара, Еурипид (480 —405 пре Хр.), познавалац беседништва и филозофије, ђак Анаксагоре, Протагоре и Продика, и пријатељ Сократа (од њих је примио суптилност софистичку и ироничну аргументацију), песник од великога духа и фантазије. Еурипид је реалиста, скоро натуралиста; његове особе нису више инкарнације високих моралних и религиских идеја, него су прави смртни, грешни људи, сложених душевних стања. Сам Софокле формулисао је разлику између себе и Еурипида: „Ја представљам људе онакве какви треба да буду, а Еурипид их представља онакве какви јесу.“ Трагедије Есхилове су религиозне, Софоклове су идеалне, Еурипидове су људске. Творац „drame а these“, Еурипид узима за своје трагедије митолошке мотиве, али их произвољно искоришћује и преиначује. И ако је композиција Еурипидових трагедија по некад слаба, а јединство радње неспроведено, и ако његове личности често декламују натегнуте и депласиране философске тираде „као да долазе право са часа од Анаксагоре или Сократа“, Еурипид је суверени познавалац човека од крви и меса. У место да приписује човеку божанске побуде и квалитете, он у њему проналази сличност са животињама. Еурипидове људе не води и не упропашћује слепа нужност или воља богова, него њихове страсти. Несравњиво бољи тумач људске душе, са свима њеним понорима, него ранији трагичари, Еурипид анализира човека са утанчаношћу једнога психолога од интуиције. Грк из скептичног доба пелопонеских ратова, Еурипида интересују сви културни проблеми, па и проблем жене. У 19 заосталих његових трагедија наилазимо на поворку живих, природних жена, међу којима има неколико нарочито снажно изрезаних:

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

СВЕСКА 1 и 2 ЈАНУАР И ФЕБРУАР ГОД. V (1924)