Женски покрет
све оне пате. мрзе, воле и сагоревају од људских осећања, на која је са највећим презрењем гледао Есхил. Али и ако је Еурипид први поставио питање о еманципацији жена, за њега се дуго сматрало да им је непријатељ. Постоји прича да су македонске жене растргле Еурипида, као баханткиње Орфеја, кад је дошао у Македонију, због увреда што је у својоj поезији нанео женскоме роду (у ствари песника су растргли пси, кад је шетао по једноме пустом пољу). Еурипид се женио два пута, оба пута несрећно; отуда је створено уверење да он мора бити противник жена. Сем тога, Аристофан га је ставио као „мизогина“ на сцену у комедији Θεσμοφοριάζουσαι. Али мишљења што Аристофан меће у уста Еурипиду нису аутентична, и Крист је брзоплето у „Историји грчке књижевности“ прогласио Еурипида за мизогина, заведен и неким ставовима самога песника, у којима се неповољно о жени говори, а који одговарају ситуацији. Виламовац је успешно побио то мишљење, и пронашао да је Еурипид први увео у поезију моралне конфликте што постају због разлике полова. Тобожњи мизогин створио је чисте фигуре Поликсене, Макарије и Ифигеније, узвишене мајке, супруге и сестре, Андромаху Алкестиду, Електру. Еротичан елеменат, редак и узгредан код Софокла, добија код Еурипида често централно место. У помамним, патолошким страстима Федре и Медеје што пустоше срца, живо је рашчланио Еурипид примамљивост жеље, парализу воље и опијеност чула. Галерија Еурипидових жена богатија је но Есхилова и Софоклова заједно, обојенија је и ближа нама. У Алкестиди (’Άλκηστις) изнет је тип верне супруге. Наклоношћу Аполоновом добио је Адмет, ферески краљ, обећање да може избећи смрт, ако неко пристане да умре за њега. И стари родитељи, и пријатељи, одбили су да се жртвују за Адмета; само његова жена Алкестида понудила је се да оде у смрт место мужа. Дошао је дан кад Алкестида треба да сиђе у подземни свет. Хор стараца говори робињи што, сва у сузама, излази из куће: „Њу чека најславнија смрт; она је најплеменитија жена под сунцем.“ А робиња примећује: „Како би могла да се боље покаже одана супругу, него кад пристаје да умре за њега?“ При свем том што је готова да се жртвује, млада жена се плаши смрти. „Зар не видиш да ме одвлаче?" каже она мужу. „Одвлаче ме у боравиште мртвих... И то чини једно крилато чудовиште, чије очи, под густим обрвама, бацају на мене суморне погледе...
2
Женски Покрет
1 н 2