Женски покрет

да пристојно и јевтино уточиште; друго, да се наставницама Немицама у случају невоље и неспособности за рад да трајно склонишге и потпора; треће, да се пружи пансион запосленим, како приватним тако и државним наставницама; четврто, да се незапосленима за малу награду посредује за места. Друга тачка, осигурање сталног склоништа изнемоглим, ислуженим, пензионисаним наставницама нарочито је лежала на срцу оснивачком одбору. Али ово је била, с обзиром на материјалне недаће, најтежа тачка за извођење. Па ипак се великим напорима успело и у томе. У почетку је само неколико њих могло добити стално уточиште. Данас има око дванаест сталних становница Дома; међу њима и једна данска списатељка која много помаже ову установу, једна бароница и једна графица. У прво време, хоспиц се налазио у најамљеном стану, док 1889 године садању зграду није поклонио неки Луј Уле за успомену на своју рано преминулу жену Erdmuthe — Auguste, no којој je ово завештање и добило своје име. Имање се налази на лепом месту, близу саме дрезданске станице. Са зградом обухвата око 4000 м 2 , на башту долази око 3800 м 2 . У Дому могу да се сместе око педесет наставница. Зграда је стара и мемљива; намештај похабан и дотрајао. Одржавање чистоте, с обзиром на немачко осећање за чистоту, доста површно. Али Дом, који има шездесет и једно одељење, одржавају у реду свега три девојчице, које су, узгред буди речено, као и куварица, вратар и дечко за спољне послове, бедно плаћане, али које су згрануте, у највећем степену згрануте, ако добију мало већу напојницу; примају је тек после великога устезања. Управа, тако исто и становнице Дома, стоје на гледишту да послугу не треба мазити. Напојнице, врло скромне, дају се само о највећим празницима. Послуга ипак остаје. Собе су хладне, храна сасвим мршава. Обично се добија само једно јело нека густа супа без меса са пиринчом, или какво поврће без облигатног немачког кромпира и без хлеба. Коме је још до тога луксуза и ко не може да издржи у хладној соби, стара се о томе сам. Па ипак су немачке наставнице задовољне кад имају пансион, па макар и овакав, јер се за 200 марака односно два динара не би могло више ни захтевати. Поред лепе и велике трпезарије, дом има и читаоницу, собу за музику, стан за настојницу, своју болницу и собу за управу. У управи Дома запослене су и приватне госпође. Тако је

34

Женски Покрет

1 и 2