Женски покрет

ДЕЧЈИ ДАН 1

ГОВОР Д-Р М. Ђ. ПОПОВИЋА, ПРЕДСЕДНИКА ОДБОРА ЗА ДЕЧЈУ ИЗЛОЖБУ, ДРЖАН НА СВЕЧАНОМ САСТАНКУ ДЕЧЈИХ ПРИЈАТЕЉА ОД 27.V. 1923. У ВЕЛИКОЈ ДВОРАНИ НОВОГ УНИВЕРЗИТЕТА.

„Погледајте дете! Слично бродару кога су бесни вали избацили на пусту обалу, тако лежи оно, голо, беспомоћно, без говора. Природа гa је избацила из материна крила на светлост дана, оно испуњава јецањем околину, као да слути да га у животу очекују многе невоље.” Lucrelius.

Овако је описао пре две хиљаде година латински философ Лукреције долазак на свет човечјег младунчета. И добро га је описао. Али да видимо и целу слику његову. Оставимо се за часак свих других разговора, свих других брига, свих других послова и говоримо данас само о детету. Дете је предмет родитељске, а нарочито материнске љубави, та љубав се не да ни описати, ни изразити, њу мора да осете само родитељи а највише мати. Дете је предмет народне маште, она је његов постанак представила у безброј бајки и чаробних слика и ставили га у причу и песму. Дете је предмет песничких описа, његовом су се чистоћом и невиношћу одушевљавали песници свих времена и свих периода, и оно ћe остати увек омиљени предмет њихових творевина. Дете је било свагда и предмет сликара и кипара као и других уметника којима је давало најлепше мотиве за њихова стварања. Дете је предмет науке. Научари о језику посматрајући развиће детињег говора проучавају у њему и постанак људског говора. Природњаци у његовом зачећу и развићу виде у маломе целокупно развиће нових бића и људског рода. Лекари посматрају и проучавају његове болести, а хигијеничари се труде да пронађу начине како ћe од њега одгајити здравог човека. Васпитачи изналазе разне васпитне методе и системе да необрађено, мало створење обраде и створе од њега дело своје вештине. Најзад долазе социолози који га проучавају као члана

1 Како се приближује време кад треба у овој години приредити Дечји дан, ми штампамо овај говор г. Др. Поповића да заинтересујемо наше читаоце за ову неопходно потребну акцију за добро наше деце.

Дечји дан