Женски покрет
мерене, ма да с времена на време наилазе изрази гњева и вероватног презрења кад. би која ствар вређала њен осећaj правде. Али главна карактеристика, јесте једна обележена својственост, не само са њених погледа, већ и по употреби коју она чини од најнеблагодарније грађе. И заиста, шта највише пада у очи у тој њеној књизи, јесте доказ да су сви закључци по којима је она стварала своје мишлљење нађени искључиво у противниковим делима. Она је сама за себе изводила закључке; и кад се у њима сасвим учврстила она је имала задовољство да нађе јаког ослонца у Цон Стуарту Милу. Његово дело „Потчињеност жена“, је једна случајност за коју је Леди Хамилтон Велс носила одговорност. Она је ту књигу донела у Фрајлингеј а заборавила је кад је пошла кући. Евадна је нашла негде на поду, летимице прегледала, затим је са највећим лакомством целу прочитала и открила себи читав нов свет у коме је могла слободно да дише. „Векфилдским свештеником" се одушевљавала док је била дете. Читала га је више пута; два пута га помиње у своме „Бележнику". Прва белешка је један детињаст извод, врло примамљив са својом несвесном иронијом, али нарочито је уочљиво да је она још тада имала у себи наклоности за ствар у којој је доцније била ненадмашна. „Свештеник је, каже она, био један добар човек, волео је много своју жену и породицу, и они су њега волели, али жена му је била чудна, знала је само да чита и да пише. Он јој никад није саветовао нити је желео да се она научи чему другом, ма да је он имао књига и био учен. Имао је две ћерке, које су биле одвратне јер нису трпеле да и друге девојке буду лепе. Имале су рђав укус, у цркву су одлазиле накинђурене и више су волеле да упрегну у кола коња који им је вукао плуг, него да пешаче. Ни за њих не стоји да су икад читале. А да су читале знале би сигурно боље да се понашају. Има један врло рђав човек у тој књизи, коме је име г. Торнхил, и један добар, чије је име Виљем Торнхил, и он је био његов стриц. Сер Виљем се ожени Софијом, а г. Торнхил Оливијом ма да он то није баш желео. Оливија је била једна страшна лукава девојка и сасвим је право што је добила таког мужа. Имале су брата чије је име било Мојсије, који је претресао философска питања са својим оцем за време ручка и који је једном продао краву за 12 туцета зелених наочара. Разуме се да им је свима било криво, али сам свештеник је био преварен од тог истог човека, кад је оти-
3
Ева д н а
125