Женски покрет
право, она ме је за то озбиљно прекорела. Рекла је да само неваспитани, распуштени мушкарци могу тако што да кажу; јер те речи значе, да се радујемо што је други неко погрешио, и да је то врло себично. Надам се да дотле нећу дотерати, али знам да ако икад будем уверена о једној ствари да је добра, за коју други држи да је рђава, мени ћe бити потпуно свеједно, ма каква та ствар или ма које лице то било, никад не бих одустала од свога мишљења. Не знам, како бих могла тако што да урадим! Њено перо се ретко упушта у такве личне примедбе, нарочито у првом делу бележника. Она се никад није морала да бори за своја особена мишљења као што су говорљиве личности принуђене то свакодневно да чине. Она је ретко износила своје идеје и према томе ретко је долазила у сукоб с другима, али њен отац је увек ту стајао готов да се одупре свакој новини. То његово држање било је за њу ослонац на коме је она оштрила канџе својих закључака кад год би јој то било потребно. С енглеског С. Пеко-Аџемовић
Сара Гранд
ИЗ УМЕТНОСТИ
Са изложбе слика Јелисавете Ч. Петровић.
Са изложбе слика Јелисавете Ч. Петровић. У најкраћем року имао је Београд две изложбе, једну велику тако давно обећавану и једну малу, скромну, тиху. Нећемо се задржавати на првој која нема сумње, заслугом друштва пријатеља уметности Цвијете Зузорић, дата престоници и у којој има много чега, што умирује немирна тражења и буди нове захтеве за јачом културом, што подсећа ва велике сликарске традиције и обећава крупан напредак што у основи крепи нерве жељне лепоте и теши. Заустављамо се на овој скромној, малој, првој колективној изложби жене, која тако скромна, речито говори кроз уметност о борби једне жене за својим индивидуалним изразом. Без велике рекламе, непретенциозно отворила је изложбу својих сликарских радова г-ђица Јелисавета Петровић. Међу њима најјачи су свакако пејзажи са много светлости и ваздуха, са широким хоризонтима, ведрим и топлим из којих струји притајена животна радост. У њима нам је г-ђица Петровић показала најбољи део свога сликарског разумевања, свога малог еклектичког траженог стила. Њени портрети захтевају можда више живота,
3
Из Уметности
127