Женски покрет

мачки и може слободно да се креће. Беч је велика варош: има библиотеке, музеје, позоришта, концерте. Бранко је ушао у Вуков круг. Ту је упознао Копитара, Миклошића, Ђуру Даничића, затим Јована Илића, Љубомира Ненадовића и Његоша 1844 године, и Мину Вукову која је била четири године млађа од Бранка. Друговао је са Даничићем, својим вршњаком. Уписао се на права (и Даничић исто), али их није волео. То је била жеља његовог оца. Њeгa је одушевљавало сликарство. Сањао је да постане Рафаело. „Један Рафаело је одавно умро, још се један родио, али му судба ме да кичицу у руке“. Тежио је да превазиђе и Бајрона песмама својим. Желео је да дође за професора поезије у Србију. Међутим, са пасијом се у то време баца на поезију. Има слободна времена, сам је, у Вуковом књижевном К РУ Г У све је то било подстрек за рад. Јануара 1844 испева Ђачки растанак и „?" . Испите занемарује. Отац у почетку ћути, после се љути. Бранко је врло вољен, омладина га обожава. Сад чита Шилера, Хајнеа, Уланда, воли Бајрона, зна Шекспира, познаје Пушкина. Зна чешку литературу, а нарочито наше часописе, алманахе, Симу Милутиновића, народне песме. Лектира му је била чиста поезија. У кругу Вуковом Бранко је научио језик. Заволео и Вукову идеју и био страстан поборник - Вуковац. Бранко пише Пут да се одужи Вуку. 1847 године Бранко штампа прву књигу својих песама Вуковим правописом. (Пре тога није штампао ни једне песме ни у каквом часопису. (Има помена да је давао Теодору Павловићу, уреднику Српског Народног Листа да штампа једну песму, али је одбијен). Бранко први даје назив Песме (дотле су остали песници писали „Стихотворенија"). Посвећене су Српској Омладини. Техничка обрада је изванредна, и ако су је у Бечу слагали Немци. Претплатника је било 200, међу њима Његош и Суботић. 1848, за време буне, Бранко се врати у домовину због новчаних разлога, и због прекида предавања на университету у Бечу, и због борбе између Срба и Maђapa. Тада у Гајевој Danici пише патриотску песму Јуриш Србе У Београд је Бранко дошао први пут у лето 1848. Тада је већ био познат, и београдски ђаци гa гледају „као у неко више, надземно биће“. Други пут је био 1849, дуже био и пријатно провео. Имао је само незгоде кад наиђе на људе старог кова, противнике Вукове, који гa нису марили, јер су се осетили увређени његовим нападајима у Путу. Задовољан успехом својих првих песама, Бранко се лати посла

186

Женски Покрет