Женски покрет

бавна чежња. Он почиње готово увек описивањем природе. Кличе јој колико је воли, али нам на крају каже зашто је то кога у ствари воли. Простосрдачан, пун лепих израза и стварну љубавну чежњу даје нам чедно. Сав чист и природан Бранко је пун тежње за оним што је чисто, здраво, високо и племенито. Зато је Бранко и остао за све генерације на узвишеноме постољу у коме је оличен песник са племенитим, човечанским. Бранково богато осећање живота; и људи и природе огледа се у његовим песмама, нарочито у њиховој драматичности. Свака Бранкова песма изазива нам пред очи део живота. Као Рембрант хватао је живот у самом његовом корачању. У песми Циц, небо се осмехива, река се плави, цела природа живи. У песми Туђин, из оптимизма, из љубави према животу, он и за оне који мисле да су потпуно осамљени има утехе. И ова песма је драма. Меланхолија првог дела се губи. Свршетак је леп; на обали чека мома. Не треба заборавити да је и прва Бранкова песма (јула 1843) написана о моми: На студенцу, „Кад сам синоћ овде била...“ Бранко је тада имао тачно осамнаест година. Враголије су једна од најлепших Бранкових реалних песама љубавне чежње. Занимљива је песма Драги по покушају да се у њој изнесу што контрастнији догађаји да би се истакао јаче сукоб. Молитва је једна од најлепших химни спеваних у славу природе. У Жељи је, као најчешће, искрен, младићски ведар:

Кад сам лудо дете био, жеља ми је била: кад би Боже уделио мени једна крила, кад би Бога дао око мени тако јасно, да по свету на широко све ја видим ласно; а да видим где највише грожђа свакојака, г д е смокава и сувише тих красних бресака, где најлепших лепирова има и тичића,

и јеленских још рогова, шкољак’ и пужића; да полетим па да шпаге све напуним редом _ ао, брацо, жеље драге с крилом и погледом! Сад бих гледо, гдено мома понајлепших има, па би весо тамо ома полетео њима, да с’ нагледам млада века тих чарних очица, дах с’ нагрлим белих сека, наљубим усница!...

Ране су лепа песма у којој је изнео бол по градацији.

188

Женскн Покрет

4