Женски покрет

веома много размишљао о женама и људима, о полном односу. Балзак вели; „жена, која je добила мушко васпитање, има свакако најсјајније способности, које су као ниједна друга погодне да прибаве срећу њој као и њеном мужу. Али таква je жена ретка као и срећа сама. Па зато оставите ваше жене, ваше рђаво васпитане и рђаво образоване жене, y благородном кругу женских знања“. A овај круг je био одвећ ограничен. Незнање женино, њено потпуно неискуство y економским стварима условљаваху уједно и њену економску несамосталност. Жена je постала човеку терет, y почетку до душе сладак терет, који je он радо узимао на плећа и који готово сваки y почетку брака радо узима на своја леђа y првом љубавном заносу, али који ce y даљем браку не осећа више као сладак, већ можда као горак терет. Човек je негирао жени делатност y великом обиму свеопште заједнице и мислио je тиме да je одржи чистом и женском. Али y ствари жене су морале y уским границама и ускраћивањем својих делатних способности, ограничавањем на једино полне дужности развити све оне рђаве особине које им онда људи са пуно прекора приписују као кривицу и због којих жене још више пате него ли људи сами. И ако je женски покрет последњих деценија учинио велике напретке, ипак није могао ове наметнуте „карактерне тековине" женине одмах да стресе. Хиљаде година су женама наметале ове особине, па деценије не могу да донесу темељне унутрашње промене. За лечење наметнутих карактерних недостатака треба времена. Промене унутрашње природе не могу бити наређиване и прописиване од данас до сутра. Зато што je жени негирана свака делатност y оквиру опште заједнице, морала je она да постане сићушна, брбљива, стидљива, болећива, лукава, препредена. Брбљивост je бедан порок наших жена. Несумњиво, има и брбљивих људи, и зацело више него што им људи хоће да припишу. Али ми хоћемо да расправљамо о женској брбљивости; о мушкој могу људи сами међу собом да ce обрачунавају. Женска брбљивост je тако бедна и толико за жаљење, јер ce тиме не губи само време и снага, већ жена наноси тиме највећу штету самом свом унутрашњем животу. Тиме, што жене сва осећања, све oceћaje, који ce y њима производе, одмах одају сусетки или најближој публици, не доспевају њихова осећања, њихови осећаји, којима би оне биле богате, до сазревања. Жене избрбљају своју љубав као и своју мржњу, своје пријатељство као и своје непријатељство, своју нежност према мужу и деци; оне избрбљају своју радну снагу, своје

210

Женски Покрет

5 и 6