Женски покрет

душевне силе, своје вољне и љубавне силе. Колико ce пута чудимо бестидности с којом жене поверавају при шољи кафе, y трамвају, y возу, при куповини и продаји некој брбљивој сусетки ствари које не би требало никад жртвовати туђој радозналости. Одвећ жалосно je ово скрнављење осећања жена. Ипак je најжалосније, да многе жене и саме не знају никад за то. Жене, које полажу толику вредност на чедност своје љубави и сваку ону осуђују, за коју мисле, да je повредила овај закон чедности, одају једним осмехом тајне свога љубавног и брачног живота, осећаје свога мужа. Али тешко оној, која je уживала љубав човекову без прстена на руци. Човек ce пак осећа сам овлашћеним и некажњеним да разлаже најинтимније ствари пред пакосном радозналошћу. За жене, које стварно „осећају“ ово душевно блудничење je немогућно. Оно je чешће y кругу жена, које имају мало радног времена; ми га налазимо најмање код жена, чији je унутрашњи живот могао да сазрева y односу са свеколиком заједницом, које немају ни времена, ни доколице, да траће своја осећања тако узалудно и бестидно. Ова многохваљена женска чедност приказује ce као карикатура и могли бисмо дати право Хебелу који вели : „Женина чедност ce односи на њено тело, Човекова чедност ce односи на његову душу; И пре ће ти ce показати девојчица гола, Него ли што ћe ти такав младић открити своје срце.“ То су истините речи односно мушке душевне чедности, и ако ова душевна затвореност има често као узрок извесну душевну скученост. Богатија y осећајима, y осећањима, y душевним вредностима je од природе жена. Али она je свој природни дар страћила y брбљању и ситним женским слабостима. Да je жена своје природно осећање, своју душевну обдареност неговала и да ce удубила y свој сопствени живот и своје способности развијала за свој круг и за целину, онда би ce морао дати супротан смисао овим Хебеловим речима. Жена би морала своје топло срце, своје разумевање за најтананија узбуђења, своја саосећања и сажаљења скривати дубоко y себи, па ипак би просијавала из њеног целог бића њена душевна топлота, њено разумевање. И ово би морало свет испуњавати оном топлином и оном благошћу, која ce замишља, кад ce говори о правој чистој женскости. У току развитка брака, нарочито y доба оснаженог поро-

5 и 6

Брачнн проблем

211