Женски покрет

буде себичан, да о туђем трошку живи, да из туђих уста залогај отима. Душа je створена да ради за целину, a тело да живи од целине; душа би хтела да ради и да даје, a тело би хтело да узима и ужива; душа je незаинтересован радник, који ради из љубави према раду, човечанству и природи ; тело je себичњак који, осим својих личних потреба и чисто чулних уживања, ни за шта друго не зна. Ta два тако чедна друга треба, кад ce саставе, да чине једног човека. Идеалиста и део целине по души, материалиста и индивидуа по телу, човек je целог свог живота растрзаван супротним тежњама, не знајући ни сам на коју страну да ce окрене. Ако пође за потребама своје душе, ако буде радио оно што његовим духовним способностима и тежњама најбоље одговара, он ћe заиста постићи највећу срећу до које може доћи. Само он од тог рада неће имати никакве материалне користи. Његов ћe живот бити један леп али кратак сан из кога ће га брзо глад и зима пробудити. Ако ce опет сав посвети раду за насушан хлеб, опстанак ћe му бити истина обезбеђен, али ћe му душа остати незадовољена и неразвијена. Човек није створен само за то да своје тело одржава, него и за то да ради и да ствара. Ако он свој ум, који je његов главан орган за рад не развије и њиме не ради, он не може ни функцију коју y природи има испуњавати како треба, и онда цео његов живот нема више никаквог смисла, као што ни он сам нема више никаквог разлога да постоји. Не задовољавати своје духовне тежње значи ићи против своје природе, чинити насиље над самим собом, убијајући y себи један главан, племенит орган, да би ce нижи, условни органи могли развити више но што je потребно, другим речима, значи од једног вишег, активног, умног и осећајног бића, стварати једно ниже, пасивно створење, које ће живети само да једе, да пије и да ce облачи. Треба човеку крила сломити, срце ишчупати, ум помрачити, видик сузити, да би ce добила једна нижа врста материалистичког и приземног човека, који неће никад дизати очију са земље, никад излазити из уског круга свакидашњег живота, ништа осећати осим глади и жеђи, никог волети осим свог тела, никаквих других уживања имати осим нижих чулних. Антагонизам тела и душе, противност поезије и прозе, супротност која постоји између чергашког и ћифтинског живота, ето то je предмет Коштане.

5 и 6

Кошт a н a

255