Женски покрет

Није ствар y томе, што y основи не достаје воља за брак, ни код женског, ни код мушког пола. Ако сад многи људи и жене остају без брака, онда je знак, да су заплашени рђавим искуствима других тако да опору патњу усамљености предпостављају тешком несрећном болу једне заједнице y двоје. У ствари још и данас млади људи и жене сањају као и y прошлим временима о томе како ћe са изабраним људима подићи огњиште cpeћe, како ћe засновати дом мира и разумевања. Који су, дакле, мотиви који младе људе приводе браку? — Човек хоће да ce жени, јер би желео да има некога који je према њему мио и добар, који ће га нежити, мазити, који ће му „благом руком збрисаси бриге са чела“, јер je за његову љубавну чежњу потребна другарица, за којом чезне и његово тело, пошто je сит тога, или налази да je недостојно тражити данас овде, сутра онде љубав или задовољење. Човек ce жени и зато, што неко треба да ce брине за његову удобност, који му одузима бриге о храни, оделу, рубљу и стану, јер je сит кафанског живога и зависности од газдарица. Ретко мисли човек на децу, још ређе, на жалост, мисли на то, да би он могао бити допуна другом човеку, да би могао својим пожртвовањем да усрећи и спасе жену. A девојке? Зашто ce оне удају? Број девојака које ce удају за онога кога родитељи желе, последњих деценија опао je срећом прилично ; али на жалост не сасвим. Многе ce oceћajy усамљене и од своје породице неразумеване, оне би радо желеле да изађу из куће и породице; многе подносе тада живот, одвојен од породице, тако тешко, да ћe радије пружити руку првом најбољем човеку, него ли што ће саме себи створити живот сопственом снагом. Многе желе да ce отргну и јарма свога позива, јер за велику већину девојака значи позив увек само крајње средство, помоћ y невољи, из које je једино спасење власт, која склапа грађанске бракове. Многе би хтеле да имају дом, који не могу да оснују без човека; оне хоће да ce брину за човека, који њима припада, a не увек само за родитеље, браћу и сестре, тетке итд., оне ce плаше усамљене старости; оне неће ни по коју цену да постану извикане старе уседелице; многе хоће децу и шта више уображавају y својим чудним полним oceћaјима, да би тада могле да буду срећне и без човека. Понеке хоће да живот проживе свесно; оне хоће да упознају свет и људе; многе мисле пак, да хоће да створе cpeћy човеку, a при том разумеју увек више спољне нежности и мажења и не поми-

I» и S

Брачни проблем

197