Женски покрет

да ce чине“, рекли сте Ви гласом пророка 1912 године, y данима кад су „долином Вардара као помамна горска бујица јурили победоносни пукови српски" и носили слободу, и кад je дивљи арнаутлук, који je као крвав и отрован цвет никао на згариштима српских села и y локвама српске крви, саломљен подигao y вис белу заставу предаје и покорности. У песми сте казали тада ту своју велику мисао. Вера Ваша Учитељу, y моћ нашег народа обистинила ce, и Ви сте гласом среће тврдили како je „преко ноћи нестало свега што je ову земљу делило, и цео народ затреперео je као једна велика и моћна душа. На звук звона по сеоским црквама једне септембарске ноћи подигла ce цела Србија“ Учитељу, каквом песмом бисте данас запевали, кад бисте видели да ce опет за дугих септембарских ноћи са звона народне Вере, на коме сте Ви снажно лили, чуо силан звук, који je подигао цео троимени братски народ. Колико би лако дисала Ваша душа свесна да су Сло венци, Хрвати и Срби збацили не само ропство које их je понижавало, него и збрисали за навек љагу нанету услед отуђености. Ја верујем, кад бисте нам данас говорили, да би песма над песмама нашем уједињеном народу потекла са Ваших усана и да не би било јаче лире која би je могла натпевати. A Ваша лира, Учитељу, јака je. Има ритмова који ce незаборављају. Кад ми душа зажели истинске поезије, ја отворим ове Ваше стихове y прози, који светлим речима износе осећање задовољства мисаоног човека y царству идеја: „...Све пролази, све умара, све вара y овом свету; младост копни, срце ce суши, љубав вене, пријатељи ce размимоилазе, али никада не оставља оно божанско задовољство које ce има y дугим зимским ноћима, када ce живот стиша, жагор легне, a човек oceћa како му дух ври, мозак расте, и нови, широки, бели хоризонти пуцају пред његовим разумним очима. За људе извесне врсте само je ту простор и ваздух; сва слобода и све достојанство човека налази ce y тим светлим тренутцима интенсивног унутрашњег живота.“ Учитељу мој, некада бих са страхом помислила да одвежем и ремен са Ваше обуће, данас осећам потребу да на дан народног сећања на Вас кажем колико je јака не успомена него Ваша снага, која живи међу нама стварна снага од оних најјачих, која je допринела јединству нашег троименог народа.

Дар. Стојановић

5 и 6

Јован СкерлиН

269