Женски покрет

снити. „Видиш, ja сам старија али је Дијаволо мушкарац и према праву о наслеђивању њему припада имање. Али ни он ни ја не сматрамо да је то правично и тако смо се решили да се бијемо и ко добије битку, његово је имање. Последњу сам ја добила и за сад сам ја наследник али Дијаволо може опет да победи пре но што тата умре. За то ја држим, он хоће да се сад бијемо.“ „Јесте признао је Дијаволо" али ми се по правилу увек бијемо кад се тата спрема да изјаше.“ „Вероватно за то што кад је он код куће, ви се бојите да вас не ухвати и не казни онако како то ззслужујете, ви неваљала децо.“ „О ни најмање" рекла је Анђелика, „То је једино стога што он изгледа тако несигуран кад је на коњу: Никад се незна шта му се све може догодити“. „То је у неку руку за нас последња cpeћa, рекао је Дијаволо, и то чини целу ствар врло узбудљивом". „Али зар вам не би било жао кад би ваш тата умро?“ упитала је Евадна. Близанци су се погледали са пуно сумње: „Да ли бисмо били жалосни?" питао је Дијаволо Анђелику. „Мислим се“! одговорила је Анђелика. Другог једног дана кад је на пољу било влажно, близанци су решили да седа у Евадниној соби и да малају, пошто нису могли да изиђу. Она им је нашла слике и све припремила што је мислила да ћe им требати. Тада су они сели за један мали сто један преко пута другог. Али натмурено небо утицало је на њихово расположење и обоје су били готови за свађу. Хтели су обоје да почну са истом сликом и то питање решили су тек онда кад су слику отимајући један од другога искидали на комаде. После тога остала им је свега једна слика, али срећом сетили су се да често пута више уметника и раде заједно са једног прегледа а мало доцније пало им је на ум да би било врло необично „један оригинални метод“ како су они тај свој изум назвали, кад би један од њих оцтао слику одоздо на гope т.ј. наопако. Тако је Анђелика с њене стране трпала плаве боје и замишљала да мала небо, док је Дијаволо са своје расипао зелену боју за поља. У тим годинама имали су широка увек готова на смеј уста, неодређеног облика носове, који су претили отићи мало у вис, веселе црне очи, необичо покретљиве али без икаквог нарочитог израза, никакви знаци љубави или мржње, ништа до само једно живо интересовање. Лепо је било посматрати Дијаво-

334

Женски Покрет

8