Женски покрет

лову плаву главу како преко стола додирује црну Анђеликину али кад би се сувише приближили. Анђелика би је љутито одгурнула с пута, својом главом, која је изгледа била тврђа одобе и Дијаволо би бесвесно подигао руку да протрља повређено место. Он је сувише био навикнут на такве сестринске пажње да би и даље могао бити свестан њих. Смркавало се. „О кад би могао боље да видим“ промрмљао је он. „Склони се сам себи са светлости “ рекла је Анђелика. „Како могу да се склоним са светлости кад овде и нема никакве светлости ?“ Анђелика је метла у уста четкицу од мазања и замишљено гледала у прозор. „Хајде то да отпевамо" рекла је она. „Хајде“ рекао је Дијаволо, задубљен у претварању жутог и зеленог у плаво. „Светлости немамо ми и то нам много смета. „Кад за то време дозна, оно ћe се покајати. „Попустиће, покајаће се, Амин “ Анђелика је певала, Дијавило је застао са својом четком на по пута ка устима и климао главом са извесним разумевањем. „Почни“ рекла му је Анђелика и заједно су поновили ту пародију, Анђелика јединствено изводећи пратњу уз Дијаволов беспрекорни сопран. Евадна је оставила свој рад и с дивљењем је посматрала оба детета. И она је певала исти глас као и Анђелика али је знала да би јој требало једна добра недела да научи из првог гласа да премести ноте у други, а никад ни сањала није да сама и шишља, управо саставља какву нову композицију. „Нисам знала да умете да певате“ рекла им је она. „О да, ми се добро разумемо у певању" весело је одговорила Анђелика." И .;амо један необичан дар за музику.“ „Анђелика је у стању за тренутак да састави једну песму“ приметио је Дијаволо. „Евадна дај да твој нос обојим зелено. „Можеш мој ако хоћеш“ рекла му је Анђелика. „Не, нећу, малаћу свој сопствени.“ „Не, ти малај мој а ја ћy твој“ предложила је. „Добро, али обоје заједно, онда“ одговорио је Дијаволо. Анђелика je пристала и одмах су се прихватили посла. Евадна је свој ручни рад спустила на крило и посматрала их. Њина се лица у сваком случају морају прати и према томе

8

Ева д н а

335