Женски покрет

принуђена била да поново тражи одобрење. Г. Нешић уважио је одлуку свога претходника. За то време истекао је рок за полагање испита, те се госпођа пријавила, са још 23 кандидата, за професорски испит, у априлу 1894. год. Г. Андра Ђорђевић, тадашњи Министар Просвете, одредио је комисију пред којом ћe се испит полагати. И данас има још, на жалост, доста мушкараца који с подсмехом и с неповерењем погледају на сваку жену која полаже државни испит. А како је тек морало бити пре 30 година! У комисији је било чланова који су били противни њеном полагању, па ипак г-ђа Аћимовић, тада већ мајка, положила је професорски испит одлично. Она држи своју диплому о професорском испиту урамљену и с поносним осмејком је показује својим ученица, потсећајући их, да је она прва жена, прва Српкиња која је тежила да стане по спреми раме уз раме са мушкарцима. После испита постављена је за класну учитељицу и управитељицу Више Женске Школе у Пожаревцу, која је била кратког века и госпођа буде премештена за управитељицу Више Женске Школе у Крагујевцу. На томе положају она је остала 3 године, радећи неуморно на васпитању и образовању наше женске омладине. За доба њеног управљања у овој школи ученице полажу први пут учитељски испит. У то доба неке политичке личности радиле су да дођу за управнике Виших Женских Школа, па да би им се жеља испунила, чињене су неке реформе у закону о женским школама, Но све се свршило на овој измени: да се место „упратељние“ замени „управитељем“. Ту измену примила је Народна Скупштина у Нишу 1898 године. С тога су г-ђа Аћимовић и г-ђа Милка Вуловић смењене са положаја управитељског, а за своје заслуге одликоване су орденом Св. Саве V. степена. Против ове неправде која је учињена нашим школованим женама, г-ђа Аћимовић жалила се Професорском Друштву, молећи га да је узме у заштиту, али, њена молба остала је глас вапијућег у пустињи. И од 1898 год. за управитеље наших женских школа долазе мушкарци. По молби, 1898 год., г-ђа Аћимовић премештена је за класну учитељицу у Београд у Више Женску Школу, у којој је радила све док се није образовала I Женска Гимназија. Као разредни старешина она изводи наше прве матуранткиње, 1908/9 године, на матуру. 1910 год. Г-ђа Аћимовић одликована је за свој савестан рад на просвећивању наше женске деце орденом Св. Саве IV степена.

308

Женски ПОкрет