Женски покрет

Поново се заводе неке реформе у закону о женској гимназији, и госпођа Аћимовић поставља се, 1914 год., за редовну наставницу. Тек после европског рата, 1920 године, г-ђа Аћимовић постављена је за професора. Требало је да прође пуних 26 гoдина, савесног и неуморног рада у школи, требало је да придођу још многе и многе квалификоване женске снаге, па да се и жени дозволи титула на коју по својој спреми и своме раду има права. Г-ђа Аћимовић предавала је општу историју у вишим разредима, доводећи увек у везу Историју Срба, у да код својих ученица развије понајпре љубав према својој домовини. Која се од ученица г-ђе Круне Аћимовић не ceћa њеног лепог, патетичног предавања о мукама и патњама руског сељака за време владе Ивана Грозног? Госпођа је увек на страни потлачених, у својим предавањима, она на тај начин буди демократски дух поред родољубља код својих ученица. У својој младости г-ђа Аћимовић радила је и на књижевности преводећи чувене руске писце у књижевним листовима наших Омладинаца „Колу“ и „Босанској Вили“. Ти се преводи по садржини и по стилу и данас радо читају. Оцртавајући, у главном, пут којим је г-ђа Круна Аћимовић пролазила у својој просветној каријери, ми смо видели све етапе кроз које је морала проћи наша прва жена професор у Србији. Ове године 1924 навршило се равно 33 године од када је прва жена, г-ђа Аћимовић, свршила на Великој Школи филолошко историски одсек и ступила на рад на просветно поље, а прошле године је г-ђица Ксенија Атанасијевић, прва жена доктор филозофије нашег Универзитета, изабрана за доцента на филозофском факултету. Требало је тридесет година па да и жена као просветни радник добије исте титуле али не и исте положаје као њен колега мушкарац.

Bepa Јовановић

K MIRU

III. Vsak večer so bila javna zborovanja z najrazličnejšimi temami kakor; „Kako naj se zagotovi svetski mir?“ „Kako naj se prepreči nova svetovna vojna?“ „Problemi Evrope v zvezi s svetovnim mirom.“ „Pan-Amerika in svetski mir.“ Zborovanje o tej

H

K miru

309