Женски покрет

Кочићу. Сутрадан по мобилизацији за светски рат, обе су биле интерниране. С националном свешћу тако разбуђеном, се разумети да су узеле много учешћа у нашим последњим ратовима. Година 1912. била је најлепша и најсрећнија коју је наша генерација имала. То су дани највећег напора, једне расе мучене вековима, али младе и Јаке, за постигнуће националног идеала, где суделују сви и где сваки даје максимум од себе. У тим данима Српкиње из Аустрије су с нама не само свом својом душом, већ хоће и стварно да нас помогну. С једне стране долазе хиљаде добровољаца, а на другој српске жене сакупљају више милиона за српске рањенике и доносе их свакодневно у Београд. Дирљиве су биле њихове цедуље прикачене на кошуље и завоје које оне доносе, а дирљиви такође њихови састанци с нашим рањеницима. За време великог рата, тамнице мађарске биле су пуне наших жена, као и концентрациони логори по Аустрији. Било их је на стотину хиљада. Све су биле тамо, јер су их се бојали и криво називали целу једну расу револуционарном. Доста их је обешено првих дана мобилизације, као и за све време трајања рата. Мале девојчице од тринајест и четрнајест година затваране су што су плеле венце за српску војску. Има на хиљаде дивних примера храбрости. Ја ћy цитирати само један. Године 1914. српска војска прешла је Саву и дошла у Срем. Непотребно је објашњавати како је становништво дочекало. У селу Буђановцима очекивали су је с нестрпљењем. Жене су изнеле столове на пијацу, окитиле их цвећем и јелом сваке врсте. Несрећа је хтела, да у место српске, наиђе аустријска војска. Цело село, односно све жене и деца, били су одведени у затвор. Доцније наиђоше на једну жену која је код своје куће шила српску заставу. Отпочели су је тући кундацима, поломили су јој зубе, сагорели су јој заставу и најзад одведоше је у затвор. Обишли су са њом седамнајест затвора, нигде места. Најзад, сместише је у Загребу. Тамо, кад су је извели пред преки суд, била је мирна. На питања судија хладно је изјавила: „Ви можете тући, можете убити, можете сагорети заставу. Али она права налази се у моме срцу, њу не можете сагорети." Осуђена је на 25 година робије. Догађај је истинит, сазнала сам га од једне особе која је била у истој тамници. Шта да кажем о женама из двеју краљевина, из Србије и

426

Женски Покрет