Женски покрет

националног и личног права, као истину, у коју више нико неће смети да дирне. Са ових зидова, из овога града, излетео је крик слободе који је до основа потресао свет. Вас је, Госпође и Г Бог изабрао мећу свима да будете мученици за велике циљеве и претече новога доба. Ви сте у великој космајској битци, и не слутећи то, својом дивном храброшћу први показали, да друштва заснована на сили не вреде ништа и да се царевине руше као куле од карата, ако за базу немају моралну јачину, која једина може да управља светом. Овде код Вас за увек су оборена стара схватања о државној управи, и после много векова човечанство све у крви је увидело, да тиранија појединих не може угњетавати масу. Револуција од 1789 завршила се овде, и дато је још једном Оријенту Европском, овом старом узнемиреном Балкану, да остане ипак чувар цивилизације, а у исто време и колевке великих покрета који су потресли васиону. Разумете дакле, са каквим смо осећањима дошли код Вас. Ми долазимо овде као на хаџилук. Ваши мртви су и наши, и целога човечанства, које су ослободили. Ми смо дошли овде да у пролазу поздравимо историју света која је хиљаду година била само узвишена борба за слободу душе и свести, и ми последње потиштене, жене свих земаља које још немамо одређено место у социјалној географији, а које смо међутим сам принцип живота, мајке; које смо од увек поред свих колевки, ми Вам долазимо, двоструко узбуђене, јер овде поздрављамо Жену заједничке и националне слободе, и надамо се да под притиском ослобођене свести увек одавде, забележимо другу велику истину, а то је, успостављање социјалне равнотеже између људских бића, између два нераздвојна друга, између човека и жене, које је Бог створио на земљи да међу собом деле несрећу и срећу, и да се раме уз раме боре за добро породице, друштва, отаџбине и човечанства. Жена, у новом друштву створеном после рата, не може више бити само нем чувар домаћег огњишта, она која даје живот, мора имати и могућност да тај живот активно заштити од сваке опасности; она која ствара друштво по својој замисли јер она образује децу, дакле грађане она не може остати равнодушна према социјалним условима, под којима ће се развијати они, којима је она дала живот; она не може више бити само добра дојкиња; она треба да је анђео хранитељ, а за то је потребно, да она може да их сачува од заблуда, да живи потпуним животом, и да му позна механизам, да изучава социолошке узроке који

10

Говор г-ђе Александре Кантакузен председ. М. Ж. А

397