Женски покрет

Mr. Cohen (Engleska) referisao je o temi: „ Iseljeništvo u vezi sa trgovanjem belim robljem" . U tom je pitanju bila raspisana anketa i 13 je zemalja odgovorilo. Da se predupredi trgovanje ženama i decom važno je, da iseljenica znade jezik one zemlje u koju seli. Nacionalni komiteti moraju utjecati na vlade, da naročilu pažnju posvete ženskim iseljenicima: 1) Za vreme pre nego se ukrcaju na ladju; 2) da na ladju ne budu pojedini članovi obitelji razdeljeni; 3) Da se dozvoli društvima, koja se bave suzbijanjem trgovine belim robjlem, da pre odlaska broda kao što i pre iskrcavanja budu na ladji; 4) da na iseljeničke brodove budu puštene osposobljene žene, koje će nadzirati ženske iseljenike; 5) da se parobrodarska društva prisile, da iznese na brodu ploče, kojima se upozoravaju iseljenice na opasnosti koje im prete i kako da se od njih očuvaju. Većina država imade vrlo dobre zakone i odredbe. Ali zakon nije sve. Važno je kako i tko taj zakon izvršuje. Dr, Biisching (Berlin) naglašava pri tom od kolike je važnosti, da se ispita karakter tog nadzornog osoblja. To ne može da se poveri bilo kom činovniku. Imade.posebni tip ljudi (muškaraca i žena, to je svejedno), koji imaju naročiti dar, da vode brigu o drugomu. To je tip „socijalnog čoveka" i samo takovim ima da se poveravaju takova mesta. U diskusiji svi govornici bez razlike naglašavaju potrebu domova u lukama i nameštenje ženskih nadzornika, koji vode brigu o ženama i ded za vreme njihovog boravka u luci, prate ih na putu preko mora i prve dane boravka u novom svetu. Tu su opasnosti najveće. Poznato je, da upravo u tim velikim lučkim grahovima postoje čitave poslovnice za trgovinu belim robljem i da agenti tih poslovnica vrebaju baš na iseljenice, koje im, neveste jeziku i nepoznavajući opasnosti, padaju u šake. Nemačka, Engleska, Danska i još neke države vrlo su dobro organizovale ovaj starateljski rad u lukama i na prekomorskim brodovima. Treće pitanje o „primanju i stranih podanica u javne kuće“ rešeno je brzo, jer su svi govornici bili saglasni u torne, da će se na taj način najlaglje stati na put trgovanju belim robljem, jer su se te nesrećne žrtve većinom eksportirale u inozemstvo. O tom je pitanju stvorena sledeća rezolucija: „Šesti medjunarodni kongres stoji na stajalištu, da je reglementacija i kaserniranje, kao glavni uzrok trgovine devojaka, gdegod se nalazi, atentat na čovečanska prava i čovečansko dostojanstvo. Zato ovaj kongres ne može, na diskusiju stavljeno pitanje o primanju stra-

12

Женски Покрет

1