Женски покрет

rušila pregrade koje joj je društvo postavilo, pregrade koje ju zapravo lišavaju prava na njezin lični život. Tako se može razumjeti zašto je onaj krik na uzbunu, ostao bez odgovora. Jer tu su žene instinktivno svatile, da to nije krik za oslobodjenjem i da takova uzbuna uopće ne bi bila dovela do oslobodjenja. Svatile su da oslobodjenje ne leži na torne pravcu,

Klara Dajčova.

O ПРАВНОМ ПОЛОЖАЈУ ЖЕНЕ ИЗ 1852 ГОД

Положај данашње жене на подручју Хрватске и Славоније,, по нашем грађанском закону, врло је жалостан обзиром на данашњи ниво културе, који је далеко већи од онога из доба када је стваран наш закон. Сваки је закон чедо свога доба. У једном закону, изражава се свакако схватање друштва оног доба и оног времена, када се закон ствара. Наш грађански закон, који и данас вреди у Хрватској и Славонији, проглашен је патентом од 29.VI 1852. И замислите схватање друштва о правном положају жене из год. 1852. и данашње схваћање? Зар да то схватање од 1852 год. није еволуционирало на боље до данас, када је друштво у сваком другом погледу напредовало и културнијим постало? Мислим да јесте. Ето и господа правници, који стварају законе, толико су усавршили своје oceћaje према жени, да су је припустили извршавању најидеалнијих а и најтежих друштвених позива позиву судачком и одветничком. Жена је, даклем, данас припуштена свима факултетима, може бити, лекар, адвокат, професор, књиговођа и т. д. А не може бити сведоком на једној обичној исправи, а нарочито не на тестаменту! Зар то није апсурд? Друштво мора тражити и неке логике код постојећих друштвених прилика и односа, а то н неко хаотично стање у данашњим друштвеним односима. Човек из најобичнијег друштвеног слоја и онај чобан од оваца, ако само зна прочитати и написати своје име, само зато што је мушко може бити сведоком на свакој исправи, и код тестамента, може бити тутором, скрбником а то све не може бити жена па макар и са факултетском спремом. Јели то логика? То је брука од ло-

Женски Покрет