Женски покрет

била допуну домаћем васпитању. Јер велика већина девојчица не заврши гимназију, него се разиђе по стручним школама. По свршеном школовању, оне ке остају више код куће, него траже одговарајуће место, да би се могле самостално издржавати, и на тај начин, да би помогле економски породицу. Те нове прилике створиле су и нове односе између родитеља и кћери. Женско дете није више везано само за кућу; оно излази међ свет, учествује у трговачким, индустриским, банкарским, државним и другим пословима. И оно је постало јаван социјални радник као и брат joj. Такав нов начин живота изазвао је и неке промене у њеном карактеру, место претеране осећајности дошла је разборитост, место снисходљивости отвореност, место лукавства искреност, место страхопоштовања узајамно поверење. Својим сопственим искуством у раду, она је стекла ново поштовање родитељског рада. Економски независна, она се ослободила родитељске моћи и стекла извесну отвореност која омогућује стварну измену идеја. Родитељи не крију више своје бриге од ње, јер их она сад добро разуме, а може и да их олакша. А кћери отварају душу своју родитељима, поверавајући им своје младићске снове, своја маштања. На тај начин, ствара се узајамно поверење и поштовање. Породични живот постаје потпунији, дубљи искренији, а кућа топло гнездо у које се сви радо скупљају и у коме се весело разговара о свему и свачему, после заморног дневног рада. Данас има много мајки које деле све радости и жалости са својом кћери, а сваким даном све је више мајки које су праве пријатељице и поверенице не само својих кћери него често и својих синова. . За солидно васпитање омладине потребна су два фактора: кућа и школа. И ако један од та два фактора не изврши како треба своју улогу, то се у доцнијем животу не само осећа, него врло често и свети. Али, у васпитању и образовању женске омладине, школа и кућа морају ићи руку под руку. Женско дете треба оспособити за две подједнако важне улоге у животу: за дужности домаћице и будуће мајке и за дужности способног социјалног радника. Пре, жене домаћице и мајке нису биле у исто време и јавне социјалне раднице. Данас број жена са оба позива све више расте. То је један разлог више, да се нађе начин да школа и кућа дође у што ближи додир, и да заједнички раде на томе послу. Јер, ако девојчица не добије добру спрему у школи, она ће у свом јавном раду морати рамљати, она неће моћи издржати конкуренцију, и као таква, она ће бити само на

Нашој Женској Средњешколској Омладини