Женски покрет

год., прва жена, г-ђа К. А., стара наша наставница, желела је да ступи на Велику Школу. Али пошто је била жена, и ако је имала матуру, дакле претходну тражену спрему, ипак је морала тражити одобрење од Мин. Просвете да се упише као редовна ученица Велике Школе. Тадашњи Мин. Просвете одобрио је г-ђи К. А. упис на универзитет и на тај начин отворио врата Велике Школе и нашој женској деци. По положеном испиту г-ђа К. А. је постављена без титуле „да предаје иностране облике у Више Женској. Школи“. Кад је дошло време да полаже професорски испит требало је опет тражити одобрење, чекати. Па кад је 1894 положила и професорски испит, ипак, није имала право на титулу професора. Тек 1920 год. добила је то право, као и указ, дакле, после 26 година савесног и преданог рада на образовању наше женске омладине, док су њени другови то право стекли одмах после положеног испита и трогодишње приправничке службе. Довољан је тај један пример, па да се види да пут који су наше прве интелектуалке морале прећи није био ни лак ни кратак. Требало је много истрајности, много енергије, много воље, много стрпљења, па прећи ту трновиту стазу, крчећи је од многих запрека, док се стигло до жељеног циља: да се за исти рад и за исту спрему добије и иста награда, без обзира да ли је радник жена нлн мушкарац. Ово изједначење човека и жене убрзао је знатно светски рат. По свршеном рату појавила се оскудица у радној снази. Привреда, трговина, индустрија, запуштене за време рата, почеле су нагло да се подижу. Зато је била потребна радна снага. С друге стране, пад вредности новца изазвао је економску и финансијску кризу. Гоњене том двоструком потребом, наше жене улазе у јаван живот све више и више. Оне ступају у разне канцеларије, трговачке и индустриске бирое, банке, па и у државну службу. Већина улази у службу без претходне спреме. Многе од њих брзо су се снашле у свом новом позиву и упутиле се добро у рад, али било је и таквих којима рад није ишао од руке. Осетило се, да је за сваки посао потребна стручна спрема, па и за женско дете, да би могло напредовати у својој каријери. Због тога, скоро сва наша варошка женска деца похитала су у школу да стекну исто образовање, и да се оспособе за исти рад као и њихова браћа. За жаљење је што нема код нас грађанских женских школа у којима би деца поред општег образовања добила и основна знања из домаћинства, хигијене и ручног рада, једном речју, до-

Женски Покрет