Женски покрет

Ово тврђење је скроз нетачно и илуструје велико правно незнање и збрку у правним појмовима. Пре свега, није истина да по нашем праву жена у на челу има само ограничене способности. Правну способност она има као човек, као људско биће, по прописима §. 17. и 19, нашег Грађанског Законика. А способност за правне радње призната је жени, кад је пунолетна, §. 38 у в. § 37. Грађ. Зак. Од овога начела одступа се само кад жена ступи у брак и, по § 920 Грађ. Зак„ за време трајања брака њој се одузима право да својим имањем рукује и самостално предузима правне послове. Некада, у доба доношења нашег Грађ. Законика, сматрало се да ће се интереси породични овако најбоље заштитити. Данас, правни писци су начисто да ово ограничење пословне правне способности женине јесте установа само у приватно-правном интересу мужевљевом. — Престанком брака престају и сва ова ограничења. Не знамо откуда је аутор брошуре извео да су жене као пол потчињене у односу према мушкарцима као полу ? Наше право недопушта подвлашћење једне људске класе другој. Овакве установе су му потпуно непознате и противне. То се види и из § 18 у в. § 17 Грађ. Законика, којим се прописима не допушта ропство. Као удата, жена, по нашем позитивном праву, није ограничена у својој приватно правној пословној способности у корист свију мушкараца. нити ови стичу каква права из тог ограничења. За вршење јавне службе ово приватно-правно ограничење жене у брачном праву, сасвим је ирелевантно. Приватно-правна личност државног службеника одн. службенице одвојена је од јавно-правне личности. Приватно правна ограничења утичу само у толико што државни службеник не може бити лице које је под старатељством, стечајем, над којим је продужена очинска власт чл. 4. Зак. о чиновницима. Ограничење удате жене нигде се ту не спомиње. Промена личног статуса, услед удаје, не лишава жену која је наш поданик, права које има по чл. 19. Устава и чл. 2. закона о чиновницима. Само зато што је нека личност бела или црна, женска или мушка, смеђа или плава, кратковида или даљовида, не може јој се одрећи приступ и напредовање у државној служби. Ово се противи принципима уставним израженим у чл, 19 и чл. 4. Устава, по којима су сва звања у свима струкама државне службе подједнако доступна, под законским погодбама, свима држављанима, а никаква преимућства по :

166

Жек скк Покрет