Женски покрет
рођењу не признају се. Сем тога, закон о чиновницима има чланова у којима изрично спомиње државне службенице и регулише извесним специјалним одредбама нека њихова права. То су чл. 113, 38, 43, 153 и др. закона о чиновн. Дакле отпада и тврђење писца ове брошуре да жене пошто не сносе обавезу војне службе не могу, по чл. 4. закона о чиновницима, бити државне службенице уопште. Да је Г. Вуловић само прелистао овај закон видео би да се баш законом о чиновницима, као једним општим законом даје право и могућност женама да буду државне чиновнице и прописују се зато одредбе специјално с обзиром на њих чл. 113 зак. о чиновн. регулише се осуство држ. службенице која је на порођају. Истина, своје тврђење је аутор већ при крају брошуре напустио, захтевајући да се све жене судски писари преместе у административну струку. Међутим, кад жене имају права да буду државне службенице и кад јавну функцију врше у административној струци, зашто би им се ово одрицало у судској струци? Као орган управне власти државни службеник често дела у домену т. зв. слободне расуде, и његовој слободној објективној оцени остављено је више маха но у судској струци, где један орган има само да примењује закон и да субсумира појединачне случајеве под одговорају ћe законске прописе. Цела организација судске власти, код нас, спроведена је тако да се индивидуална, баш и ако би била и субјективна оцена губи. Ту су као гаранције колегијалност, вишестепеност. Само људима који ништа не разумеју у судству може се причати како од личности судијине једино зависи да ли ћe један конкретан случај пред судом бити објективно расправљен, и да жена као судија, и ако је положила судијску неће примењивати правне прописе зато што ови и према њој важе. Ауторитет државне власти у суду, није у пози коју уме један судски орган да заузме, нити у физичкој структури његовој, као ни у томе што ће државну власт представљати лице мушкога пола. У стручном и општем образовању, у моралним особинама које једна личност индивидуално поседује, леже квалификације за звање судије, а не у утиску који својом спољашњом појавом уме један човек да изазове. Савремени живот у своме развоју захтева од судије, поред солидног стручног знања која квалификација долази на прво место у обзир још и ширу културу и осећање хуманости. Зато, држава нема рачуна да одбије могућност да се из већег броја стручних лица врши
4
Беле шк е
167