Женски покрет
и слично, на телу тих несрећница, па би их џелати исецали; и подносили судијама, и то је сматрано као непобитан доказ да је „врагом обележена“ дакле вештица. Нећу мимоићи да су и мушкарци некад сматрани вешцима, али на 30 жена просечно долазило је само 2 мушкарца. И сам се испитач овог најдивљачнијег обичаја није на овоме задржао нити је навео процеса над њима. Тек се наредбом цара Јосифа II. прекинуло са овим процесом. Положај жене у Црној Гори, и поред свих хвала Црногорки и поређењу ње са Шпартанком и Американком, такође није ни мало завидан. Историчар живота Црногораца Медаковић у књизи „Живот и обичаји Црногораца" вели између осталога о положају Црногорке ово: „Црногорац је старјешина у кући: жена му мора бити у свему покорна... Мушки у кући сви су старији од жене... Црногорац држи да су женска чељад више од штете но од користи"... И „у цркви је она последња а муж напријед“. Даље у рату: „Свака жена мора свому домаћину носити храну и набављати џебану, ако ли која изостане, та свог мужа не смије дома чекати“... Па ипак једна од највећих увреда Црногорцу је рећи му „женетино“! А хотећи да покаже поноситост Црногорке Медаковић вели: „Црногорку може само домаћин (муж) или родитељ избити, а други нико“. Дакле, да је муж има права избити, то је сасвим природно... Један од трагова куповине налазимо у овим речима: „Отац ђевојки мора да спрема дарове за сватове, али све дарове мора платити вереник, па зато се и глави колико има дати за дарове". Интересантно је још да су тамо жене ослобођене сваке обичне казне, тада осим смртне, и да „за сваку сагријеху женске одговара или домаћин или родитељ, па и плаћају они глобу“. Али: „Оће Црногорац својој жени, ако је увати у каквом јачем греху откинути нос, а има прилика ђе оће и да убије“. Још говорећи о заручивању у колевци вели: „Али су Црногорци држали вазда жену као роба, па су мислили, да и то може поднијети" . Затим, и у Црној Гори је сасвим природно као и другде у нашим крајевима, да се рођењу мушког детета радују, пуцањем пушака се често објављује, док се рођењу женског детета ретко радују а често жалосте, па и жену отерују због тога. Можемо се са неколико речи осврнути и на „Горски Вијенац 11 То је литература, али пуна истински народног живота, веровања, обичаја и мисли. Тако нам Његушев кнез Јанко као подсмехујући се јасно оцртава положај Црногорке:
192
Женски Покрет
5