Женски покрет

ставила себи за циљ подизање културног нивоа просте наше жене, како у селу тако и у вароши, она ради на поправци социјалног положаја жене и заштиту њених права. Она oceћa у себи све више жељу за продирањем у све кутеве људског делења и тражи себи свуда место према раду и способности, и одговарајућа права томе. У Србији изиђе године 1846. прво устројство девојачке школе, године 1863. отвара се прва Велика Девојачка Школа, у којој се спрема за учитељице а већ 1889. једна учитељица у Србији Христина Бошковић држи врло добро предавање на забави Светосавској о еманципацији жене. Кад се отварао Горњи и Доњи Дом Катарина Миловук, управитељица Више Женске Школе (била је то преко 30 година, а после ње још ниједна) поднела је меморандум којом се тражи право гласа за жене. Н године 1902. такав захтев није прошао само са 2 гласа. То право жена у Србији по други пут тражио године 1912,; а трећи пут по Уједињењу. Но, сва та свест и борба за своју личност, личност жене као човека, не смета да ствари почну натрашке ићи. Године 1904. Министар Просвете забрани женској деци школовање по Гимназијама, и како су само неке девојчице из унутрашњости могле доћи у четвороразредну Вишу Женску Школу и Учитељску у Београд, то је школовање женских уназађено. Но нису само то неправде наших људи према жени. Има их још пуно. На њих ћемо се осврнути нешто доцније а сад да видимо како је стајало са феминизмом у другим нашим крајевима. Релативно рано јавља се и у Приморју, у Трсту, на пр. где се већ године 1896. оснива феминистички лист „Словенка“. Иначе, осим тога рада Приморје није плодно феминистичким радом и успехом. У Хрватској се као свестан и озбиљан покрет сматра оснивање друштва „Југославенки" 1914 год. које по Ослобођењу уноси у свој програм и захтев за равноправношћу с мушкарцем. Године 1912. био је тамо покрет жена за остварењем удружења које би имало за циљ „промицање савремених женских права и течевина у Хрватској“. Но Женски Покрет као идеја и њено ширење добио је прави и заједнички замах у свим крајевима наше државе тек по Уједињењу, оснивањем истоименог друштва. Тако видимо да феминизам код нас није дошао само као копија западњачког покрета, није пресађена биљка којој не прија наше поднебље. Раду наше жене и њеној способности није одговарао њен положај, како пред грађанским и политичким законом. Тако и у друштву у опште, почев од

5

О нашој жени

201