Женски покрет
осмехнувши се климнула је главом својим пријатељима и одвезла се са мајором Колклауном не показујући ни најмање узбуђења, и имала је на себи израз лица као да одлази каквим послом и има намеру да се одмах врати. „Хвала Богу, кад и овоме дође крај!“ узвикнуо је мајор Колклаун. Евадна гa је погледала ладно и критички. Седео је са шеширом у руци и она је приметила да му је коса на челу била проређена и да ничег младалачког није било у његовим очима. „Сигурно си врло уморна" приметио је он даље. „Не, хвала, нисам“ одговорила је Евадна. Затим је поново стисла усне, завалила се сасвим у крај кола и гледала кроз прозор на улицу влажну и каљаву од блата, и на сиромашан свет који је изгледао тако бедан по тој киши која није престајала већ више од једног сата. „Јадна, бедна створења" помислила је она. „Ми неки имамо сувише много, док они тако мало“. Али она више није говорила док се кола нису зауставила пред станицом, кад се поплашених очију нагла из кола, збуњено посматрала тискање света, и нешто нејасно изговорила о светини пред собом. Мајор Колклаун хтевши да је поштеди гурања и гомиле, погледао је на сат. Имаћеш само да пређеш на перон, досад воз већ мора бити ту. Али ако немаш ништа против да останеш сама један тренутак ја ћy отићи одмах да се уверим, да уједно задржим наша места и онда бих те право одвео у кола; тако ћеш избећи свако гурање кроз ову светину." Није се задржао више од неколико минута али кад се вратио кола у којима је оставио Евадну била су празна. „Где је г-ђа Колклаун?“ упитао је кочијаша. „Отишла је за Вама, господине," одговорио му је овај додирнувши се шешира. „Прокле...“ али се брзо прибра и процеди кроз зубе мора да ће се одмах вратити. „Довер експрес! Заузимајте своја седишта!“ на сав глас је викао један жељезнички вратар. „Јесте ли Ви за Довер експрес?“ „Јесам“, одговорио је мајор Колклаун. „Да ли је господин резервисао места?" „Јесам, ал добро сте ме сетили, она је можда већ у возу“, одмах отиде заједно са вратарем. „Да ли сте спазили једну младу госпођу у сивој хаљини да је прошла овим путем?“ упитао је он човека који га је пратио.
7
Ева д н а
261