Женски покрет

(изложивши се великој опасности да се озбиљно осакате) са једног прозора из собе за ручавање, помоћу једних лествица, које су водиле у подрум где је стајао угаљ. Те се лествице никад с тог места нису кретале и прво лице које је послом хтело да сиђе у подрум у мраку је тако рђаво пало, да је сломило ногу и што је стало г. Камилтона велику суму новаца он сам будући веома великодушан и никад не би дозволио да ниједан од његових потчињених осети какву штету. Пошто су довршили своје свечане припреме близанци су положили на олтару доживотну заклетву, да се никад више неће таћи пића, и нека им свако предузеће пропадне ако икад ту заклетву прекрше, и никад не виде раја кад умру! По свадбеном ручку, који је био сјајан у сваком погледу младенци су се спремали за пут. Кад је Евадна остављала своју собу у костиму за путовање, спазила је неколико писама на столу, на која је заборавила, и вратила се да их узме. Стигла су јој јутарњом поштом али ниједно није била отворила и сад их је једно по једно спуштала у џеп да их прочита доцније у доколици сад се само задржавала на потписима, Једно је било од тетке Оливије; драга тетка Оливија како је то од ње! Два друга, честитке од породичних пријатеља. Четврто од старе настојнице виле Фрајлингеј: Евадна гa је пољубила то писмо. Пето је било писано једном необичном чудном руком, Евадна је није познала, отворила га је да види од кога. Писмо је долазило из Северне Енглеске, било упућено на Фрајлингеј, тре бало је да га добије још пре неколико дана. Извадила гa је из коверте, погледала потпис прочитала последњих неколико редова и изгледала је изненађена. Познавала је писца врло добро по имену и гласу који је уживао у целој Енглеској, они се никад нису срели и осетила је била сигурна да садржина писма мора бити од извесне важности одвила га је и с највећом пажњом прочитала од почетка до краја. Кад се поново појавила међу госте била је бледа, њене уснице биле су стиснуте и главу је држала високо уздигнуту. Њена мати приметила је на глас, да јој је то драго дете потпуно изнемогло од узбуђења, али она је видела само оно што је очекивала кроз своје очи пуне суза да види али остали су добили други утисак. Сматрали су Евадну за хладно неосетљиво створење при растанку није показала ни мало туге што се растаје са својим старим пријатељима. Очи су јој биле без суза кад се пољубила са својом мајком, попела се у кола, учтиво али не

260

Женски Покрет