Женски покрет

Женски правници, који су сви у овој секцији били, заложили су се да докажу неправду, неумесност и несавременост која по овом питању у нашем закону влада. Нарочито Г-ђица А. Видаковић у своме добро аргументованом говору изнела је сву аномалију данашњега закона. Још 1851 год. извесни правници су били противни нормама о интестатском наслеђивању у нашем србијанском закону и упутили су у томе смислу представку Министру Правде, али су тада били у мањини. Још тада су наши правници испољили своје негодовање противу неправедних законских прописа. Данас се то негодовање опет испољава али на један сјајан начин, јер они који су некад били у мањини данас су у већини, Г-ђица М. Миленковић у своме говору изнела је неке примере из праксе потврђујући постојећу неправду у овој нееднакости. Резолуција донета по овом питању гласи: Да се у будућем јединственом интестатском наследном праву изједначе права мушког и женског потомства; Да се специалним законским прописима предвиде мере које ћe спречити парцелацију нарочито малих поседа, али увек чувајући принцип једнакости. Први конгрес правника задовољио је сва очекивања. Покззао је велико интересовање правника за правна питања и искрену сарадњу да се будући закони темељи наше младе државе што боље поставе. Исто тако показао је колике се тешкоће имају савладати приликом унификације и образложио спорост при унифицирању. Сусрела су се у главном два разна правна живота, две праксе, два искуства, а често и више од два, и све то треба слити у једно. Често су компромиси немогући, већ извесне ствари треба одбацити или усвојити па и наметнути. Имајући у виду дубоку узајамну љубав, поштовање и поверење племена, која су се у нашу нову младу државу спојила, не жели се наметање већ својевољно усвајање, не жели се одузимање већ својевољно напуштање а да све то тим путем пође, мора се оставити и времену ма и по цену дугог и штетног прелазног стања.

В.

300

Женски Покрет

8