Женски покрет

права откупа и исплате дела у новцу. Тако исто бојећи се преласка имања у женске руке, које неће бити ни веште ни снажне да издрже утакмицу у привреди са мушкарцем, услед чега би патила наша народна привреда, предлаже такође откуп имања у корист мушке деце. Код малих поседа, чија би се величина законом одредила, право откупа имао би увек најстарији син као најспособнији за привреду. Г. Милић био је у своме реферату противан овоме изједначењу у сеоским инокосним породицама и усвојио је у потпуности законски пројекат г. Ж. Перића. То своје гледиште правдао је заштитом нашег сеоског елементарног дела народног а и дугогодишњим искуством стеченим у својој ранијој судијској пракси; где је врло често имао прилике да види, да се саме жене сестре одричу свога дела наслеђа у корист своје браће, како кућу у којој су поникле не би слабиле. Значи, да би овакав закон по пројекту г. Перића одговорио баш жељи самога народа. Г. Милић је заборавио само једно: да и по доношењу закона у смислу предлога првог референта по овом питању, а који би одговорио жељи много већег дела народа, сестрама би увек стајало на вољу, баш као и сада у крајевима који су били под Аустро Угарском, да свој наслеђени део путем поравнања оставе браћи и кућу у којој су рођене и која им увек мора мила бити на тај начин ојачају. Трећи референт по овоме питању Г-ђа Маинкас веома је умесно допунила реферат Г. Лапајне. Према референту Г-ђи Маинкас, имање нарочито које не би услед постављеног минимума било за деобу треба предати у руке најспособнијег потомка, али тај најспособнији потомак може и женско да буде; то зависи од случаја, те према томе главна је способност а не пол потомка. Парцелација је опасна али њу проузрокују и сами мушки потомци, те ако ћe се исте спречити без штете по мушке потомке, може се исто тако спречити а без штете по женске потомке. У секцији приликом дискусије по овом питању више је говорника било који су пледирали за изједначење, него који су били истоме противни. Број противника изједначењу био је тако мали, да када је дошло до пријема предложене резолуције, којом је тражено изједначење мушких и женских потомака у праву наслеђа и на селу, сви су гласали за изузев једног јединог гласа који је био против. У пленуму је резолуција изгласана једногласно.

Први Конгрес Прапника С. X. С

299