Женски покрет

них Савеза да код својих Влада траже наименовање стручно образованих жена при комисијама Лиге Народа и Интернационалног Бироа Рада. Све тешкоће које очекују националне Савезе, при спровофењу пацифистичких идеја у донетим резолуцијама, осетиле су се већ при самом раду конгреса у Вашингтону. Јавност америчка је изражавала преко новина свој револт, противу велике пропаганде за Лигу Народа. Американке су устајале одважно, против непацифистичког духа њихове јавности, и Мис Чепман Кет, оснивачица Интернационалне Лиге за Женско Право Гласа, на својој јавној конференцији о миру изјављује да и ако Сјед. Ам. Државе нису чланови Лиге Народа. они су колевка Лиге Народа, и број пацифиста у Сједињеним Државама сваким даном је све већи. Они увек неуморно раде на томе, да се осигура мир кооперацијом свих народа. По завршеном конгресу упућена је петиција Друштву Нобел, и тражено је да се и ове године Нобелова награда за мир додели И. Ж. С, за његов рад на пацифизму. Званична Америка, као и све женске организације, срдачно су примили делегате. Почев од пријема у скромној згради чувене Беле К у ће, где су гфа и господин Кулиџ приредили делегатима чај и срдачно их примили, приређени су били чајеви у част делегата код разних министара и познатих личности у Вашинггону, као и у свима страним посланствима. Конгрес је завршен опроштајним банкетом, на коме су сви ново изабрани чланови управе одржали кратке, поздравне говоре. Те вечери, делегати окупљени са разних крајева света, срдачно су се опраштали мало тужни, што се, можда, више никада неће срести, а сретни, што се враћају у своју домовину обогаћени вером у моћ жене, да оствари ново, боље и сретније човечанство.

Милена Атанацковић

ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА У 1924-1925. год.

Од самога почетка свога рада Женски Покрет је имао два јасно одређена правца: 1). просвећивање народа, а поглавито жене: и 2). борба за слободу жене у друштву и држави. Ма да су она два правца рада у тесној вези један с другим јер се за своју слободу може борити само просвећен

9. и 10.

Извештај о раду Ж. П,

331