Женски покрет

рад конгреса, н да се упознају са нашим сарадницама из Пољске, Чехословачке, Румуније и Грчке. Конгрес је радио од 33. октобра до 3, новембра т. г. Наша председница г-ђа Лепосава Петровић, била је спречена и није могла присуствовати конгресу, и њу је заменила тадања председница Н Ж. С. г-ђа Делфа Иванић, која је била и председница наше делегације. Остали чланови наше делегације били су; г-ђа Злата Ковачевић, Загреб; гђица Алојзија Штеби, Љубљана; г-ђа Радунка Чубриловић Сарајево и г-ђица Милена Атанацковић Београд. Румунска делегација је имала 7 чланова, под председништвом гђе Александре Кантакузен, тадање председнице М. Ж. А.; Пољска је имала 2 члана; Чехословачка 6 члана и Грчка 3 члана. О овоме конгресу је врло много писано и говорено, те верујемо да је у главном свима Вама добро познат рад тога конгреса. 0 свима детаљима писано је у IX. X. броју Женскога Покрета за 1924 год. Желимо овде истаћи само главну карактеристику рада. Најважније питање о коме се третирало било је положај ванбрачног детета. На Конгресу је дошло до потпуне сагласности у принципу, да су родитељи ванбрачног детета (мати и отац, који се мора истраживати) дужни осигурати своме детету нормално издржавање за његов напредак. Није се могло доћи до потпуне сагласности у детаљима о примени овога принципа. Ипак, већином гласова примљено је напредније гледиште: Једногласно је донето, да се има законом олакшати истраживање оца ванбрачног детета. да, се детету осигура издржавање на тај начин, што ће очеви ванбрачне деце уплаћивати у једну заједничку касу, прогресивно према својој економској моћи, а из које ће се давати стална рента за издржавање ове деце. Размимоилажење je дошло само у томе, да ли да рента, која се деци издаје буде сразмерна уплати њиховога оца, или да се сва деца изједначе тиме што ће се свимз исплаћивати подједнака рентаВећином гласова је усвојено ово последње, да се не чини никаква разлика међу децом. Политичко питање о заштити мањина, се претресло на тајној седници. С необично великим разумевањем, прожети пацифистичким идејама, делегати су га својој седници у свима детаљима дошли до потпуне сагласности. Трећа тачка дневнога реда, била је посвећена феминистичком питању, у правом смислу те речи. Изнети су општи

338

Женски Пекрет

9. и 10.