Женски покрет

Г-ђа Петковић је прва председница Ж. П. Избор г-ђе Петковић за председницу Ж. П. није ни случајан, нити је резултат брзе одлуке у ономе моменту, када се организовао Ж. П, његови осниваоци били су пуни идеала, са огромно много воље и вере у остварање свих својих смелих младалачких снова, пуни вере у могућност добрих резултата сваког поштеног и отвореног рада. Они траже себи председницу, која ће имати особине једне феминискиње: бити идеална мати, и давајући својој породици све што се од једне добре матере може очекивати, да свом својом снагом тежи учествовати у организацији и управи друштва, чији ће члан сутра бити и њено дете, и њено дете сносити све последице доброг или рђавог друштвеног уређења. Жена која се не задовољава само да да душевну и физичку храну својој деци, већ мати која иде још. даље, која се стара да њено дете, једном када постане чо век, не буде више морао да трпи оне боле и искушења, које сирова природа људска још толерира у данашњем друштву. И ти први осниваоци Ж, П. тражећи жену која испуњава њихове деликатне захтеве, бирају за председницу Ж. П. г ђу Лепосаву Петковић. Свесна велике и тешке дужности, које се прима, она се брзо и лако прихваћа свих послова, који се један за другим императивно намећу новоме, младоме друштву. Пут којим се имало ићи, био је тежак; наилазило се на мноштво препрека, отпора и неразумевања. Г-ђа Петковић је имала добре помагаче, нарочито у почетку свога рада. Али суровост на коју је Ж. П. у току свога рада у јавности наилазио, имала је за последицу да руши ону велику веру у успех, и ако ни један борац није губио веру у идеју, за коју се почео борити. У тешким моментима неједнаке борбе, неки су ипак клонули. Тако је било момената, када су тешке прилике скучавале рад Ж. П, али је било потребно истрајати, борити се трпељиво и лагано, да би и дочекала боља времена за победу наших идеја. Тада је председница најсуровије осетила малобројност оних, које су биле спремне да са њоме истрају, да се са њоме одлучно, без прекида боре. Имале су се пребродити све тешкоће првога почетка, да се тек онда дође у нормалан ток нашега рада. Кроз све те тешкоће, председница није дала да се ни једног јединог тренутка осети њена усколебаност, као прави борац она није малаксавала после моменталних неуспеха, свесна да у сваком

9. и 10.

Са скупштине Ж. П,

357