Женски покрет
После многог трчања и мољакања управа Мат. Удружења добија З000 квадратних метара земљишта на углу Краља Милана и Војводе Миленка улице. 8. маја 1912. године ограничено је то земљиште и предато Материнском Удружењу, под условом да га оно неће отуђити. За време европског рата Дом Материнског Удружења ради и даље, благодарећи старању добрих људи и помоћи болнице и Црвеног Крста. После рата, остало је велики број сирочади, одбачене деце, матера које нису могле хранити своју децу, све је то вапило за пространијим и модернијим склоништем. Али, тада се појављују опет тешкоће. Медицински факултет тражи да му се преда кућа у којој се налазио дом. Управа Мат. Удружења обратила се тада Општини и Министарству Народног Здравља и Социјалне Политике да јој помогну да дође до свога дома. Иницијативом д-р Штампара одржана је конференција у Општини од представника Министарства Народног Здравља, Социјалне Политике, Црвеног Крста и свих хуманих друштава, с циљем: концентрисати све хумане установе, како би се уз помоћ државе и општине помогло што већем броју деце у једном великом дечјем дому. Предлог је примљен, Материнско Удружење приложило је 10.000 дин., а г. Штампар скупио је 420.0С0 динара, спремљен је и план. али до извршења није дошло, јер се није добило земљиште. Ма да је питање земљишта још 1912. год. било решено, али како тапија због рата није пренесена, морало се све почети изнова. И тек 1925. године Друштво за васпитање и заштиту деце уступило је Материнском Удружењу оних 3000 м 2 за подизање Дома за најмање 200 деце. Одмах после тога Мат. Удр. смело приступа зидању дома апелујући на помоћ државну и приватну. И после 3 и по го дине после великих напора завршени су послови око зидања Подигнут је Храм Материнства. „А oве светле и високе дворане у којима се гаје животи који настају, морају потсећати садашње и будуће генерације, да је ово једна од најлепших задужбина српске жене која је своје прве кораке у јавном животу учинила под вођством свога великог, топлог и нежног материнског срца". 1 )
1) Из поздравног говора г-ђе Миле Симић, потпредседнице Народног Женског Савеза.
9. и 10
Белешке
361