Женски покрет

Морал сељачког покрета

1. Двадесетом веку се прориче да ће бити сељачки век Скоро у свим европским земљама oceћa се данас једна јака потреба враћања селу. На све стране јављају се сељачки покрети. оснивају се земљорадничке и сељачке странке и организације, говори се чак о стварању једне зелене интернационале. Са сваким већим друштвеним покретом био је обично истакнут и један програм у коме су била изложена морална. начела на којима се тај покрет оснивао, и у којима су правац и циљ његовог рада били обележени. Тако су начела великог грађанског покрета за време француске револуције била изражена у Dèclaration des droits de l' homme et du citoyen, a велики раднички покрет XIX. в. основао се у главном на идејама изложеним у манифесту Маркса и Енгелса. Садашњи сељачки покрет јавио се без свог нарочитог програма. Разлог томе, лежи можда у томе, што се сељачки покрет био схватио у почетку више као један сталешки покрет, којим се и за сељаке тражило од прилике оно исто што су и остали сталежи тражили за себе. Политичка права сељака оснивала су се као и политичка права осталих грађана, на начелима француске револуције, а сељачке организације стварале су се по угледу радничких синдиката и организација. Са једним тако општим, шаблонским програмом могао се сељачки покрет само почети, али кад треба организовати један покрет који може имати толике важности и размере као што изгледа даће данашњи сељачки покрет имати осећа се потреба за једним прецизнијим програмом. Између рада грађана, фабричних радника и сељака има и сувише велике разлике, да би се њихов рад истим програмом могао организовати. Осим тога, после европског рата, услови живота и рада толико су се изменили, да идеје фран-

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

СВЕСКА 1. и 2. ЈАНУАР ФЕБРУАР ГОД. VII. (1926)