Женски покрет

разлози подједнако потребни не само жени, вeћ и човеку, ако желе да буду изабрани. Према томе неозбиљно је приговарање ове врсте женама, кад се оно исто толико може приговорити људима. Зар нема много младих изборних чиновника само зато што су синови својих очева или што су им дедови уживали симпатије грађанства. Може се рећи да они пролазе кроз исте менталне и осећајне реакције као и скоро изабране жене гувернери. (Г-ђа Рос изабрана је као гувернер на место свог мужа, пошто је он на тој дужности умро ; а г-ђа Фергусон изабрана је за гувернера кад је њен муж већином одбора смењен са тог положаја.) Али није главно да ли су симпатије и популарност довеле жене на гувернерски положај, већ да ли оне добро отправљају своју дужност. Међутим непобитна је истина да све жене потпуно врше своју дужност на свима положајима. Ово је одговор и доказ свима скептицима. На покренуто питање да ли се треба борити да на места која су држале жене, треба поново да дођу жене, г-ђа Вилбрандт одговара негативно. Као год што жене на речене положаје нису дошле само зато што су жене, тако исто дотичне положаје не треба везивати за полне разлике, већ за способности кандидата. Ово тим пре што појава жене у политици има за циљ, не потенцирање полних супротности, већ бољу адмннистрацију, општи прогрес и нарочито социјалну правду. Треба јасно разумети, да и ако би се десило да неки садашњи женски функционери буду побеђени идућих избора, то неће бити због полне разлике већ због других узрока, који у осталом подједнако играју улогу и у борби између самих људи. Главно је да су досадашње пробе са избором жена само појачале поверење у њину вредност и агилност. Жеље неких незнатних група за укидањем закона о активном и пасивном учествовању жене у политици остаће празна прижељкивања. Жена је ушла у политику да у њој остане, a речена прижељкивања су само остаци још недотуцаних предрасуда и издишуће реакције.

Остаци реакш.је