Женски покрет

није ни дошло. С тога треба повести борбу. Женски Покрет је добро учинио што је позвао све политичке партије да се изјасне о праву гласа жене. „Само би та господа требала и да одрже реч“, вели г. Хохњец. Предавач хвали рад Женског Покрета на пољу просвећивања. Наглашује да је народ немогуће просветити без учешћа жена. Дићи жену значи дићи народ. Завршава са жељом да се женски покрет шири за напредак жене и за напредак нашег народа.

В. Ј.

Извештај са испита Домаћичке Школе у Белановици.

Имала сам то задовољство да са осталим делегатима будем на испиту у Домаћичкој Школи одржаном 21. фебруара 1926. године у Белановици и радо ћу изнети неке појединости, јер сам радом и успехом те школе била задивљена. Пут до Белановице био је врло интересантан, нарочито вожња од четири часа колима преко шумовите Букуље. Наши кочијаши, два симпатична шумадиска сељака, трудили су се да својим разговорима и причама о селу загладе незгоде рђавог колског пута; а познато је, да наши путеви носе рекорд у својим непроходностима тако, да кад извесна страна фирма xoћe да покаже издржљивост својих аутомобила, она у реклами нарочито нагласи, да та и та марка може одлично да прелази путеве у Југославији. Мислим да би господи народним посланицима требала да буде једна од првих дужности, да се заузму за поправку путева у својим бирачким окрузима, да би се бар нечим одужили сељаку за добијени број куглица. У село смо стигле у 6 ч. увече. Пред школом нас је дочекала наша заузимљива и енергична управитељица Домаћичке Школе г-ца Јованка Бабић са својом вредном помоћницом г-цом Станом Томић и веселим ученицама. Улазећи у школу застале смо усхаћене редом и чистотом, који су у њој владали. Свуда у сваком куту осећало се да су то радиле вредне женске руке, да женски дух води целу ову установу. Вредне и симпатичне сељанчице су нас одмах послужиле чајем и онда се разишле својим кућама, а остале су само три,

Другарскн састанци .Женског Покрета