Женски покрет

неуморном председницом г-ђом Олгом Ника руковао и радио око стварања ове изложбе заслужује свако признање и похвалу. Ова је изложба била добар гест, да нам прикаже погрешке за које сни скупа одговарамо. Још једно поље рада за женске организације које се налазе у сличним околностима. Ко је с пажњом посматрао банатске ћилиме, могао је да се диви лепоти боја, укусу и тачности рада. Оним дивним ружама, љубичици коју је до савршенства извела машта и рука српске жене, комбинујући с фабричких тканина и прегледа за радове с крстићима. Сви нови ћилими cу тако рађени, да су се наши стари банатски мотиви међу њима бројно једва приметили. Дошло ми је да заплачем. Изгледало ми, да нас они из Црне Горе, Босне и Пирота питају : Зашто сте старину прегазили? Ево зашто: Банаћанки су стари мотиви досадили. У њој се развио укус и тежња за лепим па је почела да прегледа са онога шта је могла сама да набави. Нико јој није изишао на сусрет, да је поучи и каже; да се тиме отуђује од народности. Нико joj није донео што лепо и наше прерађено, дотерано. Јер ко би пре рата то могао и смео? Даље, свака земљорадничка девојка уз опрему добија и ћилиме. Ал‘ она их не простире. Једва их изнесе на плот да их проветри. Иначе их држи затрпане у кревету., Горе простиру беле, ткане, а у гостинској соби и куповне с цвећем. И, онда, свакако нека сиромашнија девојка да би и она дошла до ружа пробала је да изведе имитацију на ћилиму. Успела је. Допало се и другима па се створила мода. Слушала сам и од госпођа где са задовољством говоре: тако је леп, као из дућана. Један диван старији ћилим изведен у барок стилу, виђен на истој изложби, сведочи нам да је понико од некога, ко је имао више смисла за лепим, и, да су те пробе и раније вршене. За време мог бављења у Србији, преко лета у некој бањи, виђала сам сељанке с хаљинама, сукњама израђеним машинским везом. Чудила сам се томе и још више ме болело што је тако.

100

Женски Покрет

3.