Женски покрет

говање птица бринули су се људи како се види из других песама. Човек је спремао и постељу за своју драгу. Он се бринуо за најфиније платно и најскупље уље. Од једне певачице је сачувано још једно писмо, које показује да је кућа била у мушким рукама. По Ерману, је жена помагала човеку да надгледа кућу. То значи да се брига за кућом рачунала и доцније у задатке човека. У занимања човека спадало је, врло вероватно, за време апсолутне владе жена и неговање одојчади. Код Либијанаца, о којима су се сачували извештаји, постојала је потпуно обрнута подела рада. Људи су не само водили домаћинство него су се бринули за негу и исхрану одојчади. Диодор каже: „Жене су имале све поглаварске и јавне, установе. Људи су се бринули за кућу као код нас домаћице, и они су живели по вољи својих жена. Они нису били пуштани ни у ратне службе, нити иначе у јавне послове, чија би им важност улила више одлучности за отпор према женама. Деца су предавана њима одмах по рођењу, и они су их морали хранити млеком и другом храном која одговара њиховом узрасту.“ Ми имамо сасвим очевидне доказ да су се у старом Египту људи такође бринули за исхрану и негу одочајди. Према старим предањима су краљевски принчеви и принцезе имали у средњем царству мушке дојиље. Ерман пише да су се ови васпитачи принчева, који су припадали највиђенијим дворским личностима, имали обичај да се називају дојиљама, што је „доста чудно.“ Тако је био кнез од Ел-Каба, под Аменотепом I. дојиља Уадма; Семнут, љубимац краљице Шнемтомене био је дојиља принцезе Ранфоре. Даље се велича у средњем царству неки „чувар дијадеме,“ да је он задојио Бога и Хоруса, господара палате, учинио сјајним.“ Додуше, Ерман није признао смисао овог назива дојиље. Он мисли да је надимак дојиље само почасни назив, који му изгледа доста „чудноват“. Под доцнијим краљем Шујенатом (Аменотеп IV.) јавља се једна женска „велика дојиља,“ која је Бога хранила, а краља украшавала.“ Ерман држи њу за стварну дојиљу. Овде је пак реч о мушким дојиљама које су неговале и храниле одојчад; као што су то збиља чинили људи код Либијанаца. Чак, кад би ови васпитачи краљеве деце носили само називе, а дојиљску дужност нису стварно вршили, доказ би

Женски Покрет

128